Većina nas zna gde se nalaze stare zone nuklearne katastrofe, rudnici urana ili gradovi sa istorijom atomskog naoružanja s ciljem smanjivanja izloženosti zračenju.
Nažalost, zračenje je svuda, a prisutno je i tamo gde ga najmanje očekujemo.
Dr. Derek Miler, vlasnik naučnog kanala na Youtubeu – Veritasium, u jednom od svojih video klipova objašnjava gde se nalaze mesta sa najvećom koncentracijom radioaktivnosti na Zemlji kada je u pitanju zaštita od jonizirajućeg zračenja.
On dokazuje da je radioaktivnost stvar nivoa jonizirajućeg zračenja. Gajgerovim brojačem za merenje radijacije on kreće na put prema najozloglašenijim nuklearnim postrojenjima, koji uključuju Černobilj, Fukušimu i labaratoriju Marije Kiri, i mnoge druge.
Međutim, na veliko iznenađenje, za mnoga svetski poznata radioaktivna mesta nakon merenja se utvrdilo da je nivo radijacije benigniji nego što se misli.
Na primer, provođenje sat vremena u Hirošimi radioaktivni je ekvivalent jedenju tri banane.
Iako su banane i brazilski oraščići prirodno radioaktivni jer sadrže kalijum-40 koji je radioaktivan izotop kalijuma, oni su daleko od opasnih.
Čovek bi za godinu dana trebalo da konzumira oko 10 miliona banana da se pojavi neki oblik bolesti uzrokovan radijacijom. Deset miliona banana je, zapravo, ekvivalent za curenje radijacije iz nuklearnih reaktora.
Serija predavanja o radioaktivnosti u Nišu
Ukoliko želite da saznate više o radiokativnosti posetite predavanja prof. dr Alexandre Ioannidou sa Aristotelovog Univerziteta u Solunu koja će boraviti u Nišu, od ponedeljka 7. maja do petka 11. maja 2018. godine.
Tokom boravka prof. Alexandra Ioannidou održaće niz predavanja
ponedeljak, 7. maj:
“Radioactivity and Radiation”,
“Nuclear Power for a green Energy Future”;
utorak, 8. maj:
“Assessment and Prognosis during a Nuclear or Radiological Emergency- Environmental Emergency dose”,
“Chernobyl and Fukushima Nuclear Accidents and their consequences”;
sreda, 9. maj:
“In-situ measurements – an experimental example”.
Predavanja počinju u 20 h u svečanoj sali (I sprat, br. 100) Prirodno-matematičkog fakulteta. Ulaz je slobodan za sve zainteresovane.
Poseta je organizovana u okviru Erasmus projekta koji podrazumeva razmenu iskustava u učenju između različitih nacija i institucija.
