Jedinstvena Nišlijka: Jedina pri Vojsci Srbije koja upravlja dronom

Suzana Kocić; Foto: J. Ćosin

Suzana Kocić (37) iz Niša jedina je žena u Srbiji sa zvanjem operatera za bespilotne letelice.

Rame uz rame sa trojicom kolega iz svog tima, Suzana svakog dana preko računara u nebo vine letelicu “orbiter”, obavi zadatak u vazduhu i prizemlji je.

Iako po struci turistički tehničar, posao je posle škole pronašla u vojsci, najpre kao profesionalni vojnik, a nakon obuke od godinu dana i kao operater.

Upravljanje letelicom ubrzo je postala njena velika ljubav.

Osim klasičnih vojnih zadataka kao što su izviđanje, pronalaženje ciljeva, navođenje artiljerijske vatre, Suzana objašnjava da “orbiter” može da se koristi i u protivterorističkim dejstvima, mirovnim misijama, kao i u slučaju elementarnih nepogoda – šumskih požara, poplava.

U Vojsci Srbije “orbiter” je u upotrebi desetak godina, a Suzana njime upravlja od 2014. godine.

Suzana Kocić; foto: J. Ćosin
Suzana Kocić; foto: J. Ćosin

“Posao je zahtevan, ali svaki zadatak je izazov za nas. U Vojsci sam od 2010, znala sam da postoji letelica, ali nisam znala namenu. Počela sam da se interesujem za tu oblast, prošla obuke i kurseve i sada sam tu, kao deo tima u kojem svi nosimo isti teret i istu težinu”, priča za “Novosti” Kocićeva.

Pored meteoroloških uslova koji, kada su nepogodni, zahtevaju veliku dozu odgovornosti i dobro poznavanje materije kako bi se letelica bezbedno prizemljila, najteže joj u ovom nesvakidašnjem poslu, kaže, pada odsustvo od kuće i odvojenost od porodice.

“Često smo na terenu i snimamo po celoj Srbiji”, kaže Kocićeva.

Ona ističe da dosada nije imala priliku da svojom letelicom spasava ili štiti ljudske živote upozoravajući na neprilike, a kao zadatak koji joj se urezao u sećanje izdvaja vežbu iz 2014. godine na bazi “jug”.

SA 600 METARA VIDI TABLICE

Za poletanje “orbitera” dovoljno je desetak minuta, koliko je potrebno za raspakivanje ranaca i postavljanje lansera na odabrani položaj.

Leti na visini do pet kilometara, objasnio je Živković, dok na 600 metara može da prepozna tip vozila kao i registarske tablice. U vazduhu može da bude i do 90 minuta, a koristi se danju i noću.

“To je bila vežba kada su dolazili Amerikanci. Bila je žena general iz Ohaja, snimali smo vežbu sve vreme i to je bio jedan zaista veliki i značajan događaj.”

Da se Suzana u svom poslu snalazi besprekorno, tvrde i njene kolege.

“Za ovaj posao najbitnije dobro poznavanje rada na računaru, ali i psihička stabilnost, u čemu Suzana briljira”, kaže Srđan Živković, stariji vodnik i operater u Odeljenju bespilotnih letelica.

Kako objašnjava operater Živković, “orbiter” prikuplja podataka iz vazduha u realnim uslovima, na daljini od 15 kilometara u poluprečniku.

Osim u vojne svrhe koristi se, kaže on, i za pružanje pomoći civilnim licima, javnim ličnostima, za praćenje vozila i slično.

Bespilotne letelice “orbiter” su izraelske proizvodnje i, iako su veličine većeg avio-modela (raspon krila je nešto veći od dva metra), reč je o tehnologiji koja bi se uklopila u filmove o Džejmsu Bondu.

Letelice su opremljene digitalnom kamerom visoke rezolucije, sistemom koji omogućava automatski povratak u slučaju prekida komunikacije sa zemaljskom kontrolnom stanicom.

Javnosti su predstavljene na vežbi “Sretenje 2009” održanoj u Novom Sadu povodom Dana Vojske Srbije.

 

Global digital clinic