Švedska je poznata po dugim i mračnim zimama. Dok mnoge bašte od oktobra do aprila izgledaju ogoljeno i beživotno, zimzelena bašta ostaje strukturirana, šarena i puna interesantnih detalja tokom cele godine. Bilo da imate veliki trädgård van grada ili kompaktnu baštu uz gradsku kuću u Stokholmu ili Geteborgu, sadnja zimzelenog bilja jedna je od najpametnijih odluka koje možete doneti.
Šta je zimzelena bašta?
Zimzelena bašta je jednostavno bašta osmišljena oko biljaka koje zadržavaju lišće tokom čitave godine. Za razliku od listopadnog šiblja i višegodišnjih biljaka koje u jesen odumiru, zimzeleno bilje zadržava svoje lišće, iglice ili strukturu bez obzira na godišnje doba. U Švedskoj, gde su zime duge a leta kratka, ovakav pristup obezbeđuje da vaš spoljašnji prostor uvek izgleda promišljeno i negovano. Bašta ne mora biti u potpunosti zimzelena, ali već čvrst okvir od stalnih biljaka pravi ogromnu razliku.
Jedan od najpopularnijih izbora za švedske bašte jeste idegransklot, potkresan oblik lopte autohtone tise (Taxus baccata). Izuzetno je otporan, dobro podnosi senku i pruža duboku zelenu boju čak i u najhladnijim mesecima. Široko se koristi u skandinavskom dizajnu bašta i to s razlogom.
Izbor pravih biljaka
Nije svako zimzeleno bilje pogodno za švedsku klimu. Ključ je u tome da izaberete vrste koje mogu da podnesu mraz, opterećenje snegom i periode slabog svetla. Evo nekoliko pouzdanih opcija:
Četinari kao što su bor (tall), smrča i kleka prirodan su izbor. Daju bašti visinu, teksturu i pokret i potpuno se osećaju kao kod kuće u nordijskim uslovima.
Šimšir (Buxus) tradicionalno se koristio za potkresane živice i topijarne forme, mada ga je u poslednjih nekoliko godina bolest šimšira učinila manje pouzdanim. Mnogi baštovani danas ga zamenjuju tisom ili alternativama poput pitospora.
Rododendroni i zimzelene azaleje donose boju u proleće i zadržavaju svoje sjajno lišće tokom cele zime. Birajte sorte koje vole kiselo zemljište i sadite ih na zaklonjenim mestima.
Bergenija, koju ponekad zovu i „slonovsko uvo“, jeste izdržljiva zimzelena višegodišnja biljka sa širokim, kožastim lišćem koje zimi često poprima crvenkastu boju. Lako se gaji i dobro se širi.
Dizajn za celogodišnju strukturu
Dobre zimzelene bašte oslanjaju se na ponavljanje i kontrast. Koristite istu biljku u grupama od tri ili pet, umesto da razbacujete pojedinačne primerke svuda po bašti. Kombinujte četinare fine teksture sa zimzelenim biljkama širokog lišća kako biste stvorili vizuelni kontrast. Razmišljajte i o visini. Ravna bašta sa samo niskim šibljem izgledaće dosadno. Kombinujte pokrivače tla, šiblje srednje visine i više biljke koje daju strukturu.
I tvrdi elementi pejzaža mnogo pomažu. Kamene staze, šljunčani malč i podignute drvene leje izgledaju lepo zimi, kada je biljaka malo.
Saveti za održavanje u švedskim uslovima
Zimzeleno bilje generalno zahteva malo održavanja, ali nekoliko jednostavnih navika čini da uvek izgleda najbolje. Topijarne forme i formalne živice potkresujte u kasno leto, posle glavnog perioda rasta. Izbegavajte orezivanje prekasno u jesen, jer meki novi izdanci neće stići da očvrsnu pre nego što stigne mraz. Nove biljke obilno zalivajte tokom prve sezone, posebno tokom sušnih perioda u maju i junu, kada švedska proleća umeju da budu iznenađujuće topla i suva.
Postavljanje malča oko osnove biljaka svakog proleća pomaže u zadržavanju vlage i postepeno poboljšava kvalitet zemljišta. Sloj kore ili kompostiranog drvenog iverja dobro funkcioniše i uredno izgleda tokom cele godine.
Bašta koja funkcioniše tokom cele godine
Stvaranje zimzelene bašte u Švedskoj nije pokušaj da se napravi nešto kruto ili formalno. Reč je o izgradnji okvira koji u januaru izgleda jednako dobro kao i u julu. Krenite od nekoliko ključnih biljaka koje daju strukturu, dodajte oko njih sezonske akcente i imaćete baštu koja zaista zaslužuje svoje mesto u svakom godišnjem dobu.
