Da li ste znali da je ubijanje bubamara, leptira, ježeva, skakavaca i mnogih drugih insekata i životinjica s kojima se gotovo svakodnevno susrećemo, kažnjivo zakonom i to pozamašnim novčanim sumama?
Kako prenose portali Kurir i Telegraf, kazne su inače propisane po odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene vrste.
Zabeleženo je da je u Srbiji zbog ubijanja životinja osuđeno ukupno 299 ljudi u periodu od 2006. do 2022. godine.
U Krivičnom zakonu ubijanje i zlostavljanje životinja, prema članu 269, glasi “Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Među “najskupljima” jeste mrki medved, a za ubijanje ove životinje možete platiti vrtoglavih 1.000.000 dinara, dok su crni orao, orao krstaš, beloglavi sup – 500.000 dinara.
Za ubijanje puževa i žaba kazna iznosi 1.200 dinara, dok je na iznenađenje mnogih bubamara čak 15.000 dinara.
Ukoliko zmijama onemogućite osnovne potrebe u vidu kretanja, aktivnosti ili bilo šta što joj je potrebno, za takvo krivično delo rečeno je da je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine. U zavisnosti od vrste i stepena njene zaštite, propisane kazne se kreću od 40.000 do 100.000 dinara.
Prema pravilniku, novčane kazne za ubijanje životinja su sledeće: Vidra i stepski tvor – 250.000 dinara, divlja mačka – 200.000 dinara, dabar – 120.000 dinara, hrčak – 80.000 dinara, patke i guske – 75.000 dinara, lasice – 60.000 dinara, slepi miš, različite vrste – od 45.000 do 55.000 dinara, riđi šumski mrav – 40.000 dinara, vrane i vrapci – 30.000 i 25.000 dinara, jež – 28.000 dinara, jelenak – 12.500 dinara, leptir – 10.000 dinara, skakavac – 9.000 dinara, zrikavac – 8.200 dinara.
“Sama procedura prijavljivanja izgleda jednostavno, po dobijenoj prijavi o ubijenoj životinji, Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine, obaveštava policiju i tužilaštvo, a oni zajedno sa zaposlenima u Zavodu za zaštitu prirode Srbije izlaze na teren. Na licu mesta se vodi zapisnik o kojoj zaštićenoj vrsti je reč, dok policija i tužilaštvo vode istragu o utvrđivanju počinioca. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrđuje uzrok smrti zaštićene vrste. Međutim, krivac uglavnom ne bude pronađen, a spor se završava krivičnom prijavom protiv NN lica“, pojašnjavaju u Upravi za veterinu.
Autor – Kurir.rs/Telegraf
