Slavuj je jedan od najlepših dokaza da Bog postoji. Takva tribarokna raskoš lepote koju proizvodi grlo tako sićušne čestice života ne može biti plod slučajnosti.
Bah je komponovao mnoge kitnjaste barokne melodije, ali kada čovek smišlja muziku, on najpre dugo i mukotrpno uči da svira, onda podjednako mukotrpno gradi svoju zvučnu skulpturu i zatim je konzervira da bi mogla da se ponovi.
Slavuj svoje umetničko umeće ima upisano u genetskoj memoriji i ne mora ništa da uči, dovoljno je da otvori kljun i svet više nije isti. Zamislite najturobnije mesto na svetu. A sada zamislite isto mesto i dozovite slavuja. Slavuj stvara spontanu i jednokratnu lepotu, uvek novu i unikatnu.
Noćas je ponovo iz daleke afričke oaze u šumarak preko puta moje zgrade doleteo slavuj. I svet više nije isti.
Znam da će idioti uskoro poseći tu dragocenu krhotinu prirode i skarabudžiti svoje betonske rugobe pune radnih stolova i klozeta i klima uređaja i napetosti. Znam da moj komšija slavuj uskoro neće imati gde da doleti. Ali dok ga slušam znam da postoji nada. Nije teško odlučiti ne biti idiot.
Gospodo investitori, svratite u moju ulicu sutra uveče posle ponoći, kad sve utihne. Ugasite auto, isključite telefon. Slavuj ima nešto važno da vam objasni.
Autor: Vladimir Krakov, pisac i rok muzičar iz Beograda
