Medicinski statistički podaci pokazuju da ogroman broj osoba starijih od 50 godina ima poremećaj poznat pod nazivom želudačna kila. Pošto u većini slučajeva ne daje simptome, ljudi obično ne znaju da kilu imaju, a kada se problemi jave „veliki mimičar“ vas navodi da posumnjate u nešto drugo.
Hijatus hernija, ili želudačna kila, naziva se „veliki mimičar“ jer se veoma lako može pomešati sa drugim bolestima, što je neprijatno i rizično. Bol i nelagodnost u grudima može sugerisati da je u pitanju srčani napad ili upala mišića, a hroničan kašalj i nedostatak daha liče na astmu ili bronhitis. Čak i ako pretpostavite da je u pitanju želudac, nećete biti sigurni dok ne obavite pregled. Želudačna kila se, naime, dijagnostikuje samo na jedan način – rendgen snimanjem sa barijumom. Dodatna dijagnostika su gastroskopija, opipavanje stomaka i razgovor sa pacijentom, a iskusan stručnjak može na osnovu simptoma posumnjati na hijatus herniju.
Da li je želudačna kila opasna i koliko – pitanje je koje najčešće postavljaju laici.
Da odgovogimo odmah. Opasna je u veoma retkim slučajevima, a najčešće je neprijatna.
Hijatus hernija predstavlja stanje u kojem se gornji deo vašeg želuca „penje“ i prolazi kroz otvor na dijafragmi (hijatus), u grudni koš. Taj otvor namenjen je samo za prolaz ezofagusa – cevastog organa koji doprema hranu u želudac, ali ne i samog želuca. Stanje u kojem neki unutrašnji organ ili deo tela prodire u prostor u kojem ne bi trebalo da bude naziva se hernija (kila), pa je ime poremećaja logično – hijatus hernija ili želudačna kila.
Simptomi želudačne kile obično podrazumevaju bolno pečenje u grudima posle obroka, koje nazivamo gorušica, ili vraćanje hrane i želudačne kiseline u jednjak (refluks). Možete imati i osećaj nadimanja, podrigivanje, loš zadah, kratak dah, bolove u krstima, punoću u stomaku već posle nekoliko zalogaja… ili ćete se, jednostavno, osećati bolesno i malaksalo sa koncentracijom neprijatnosti u predelu stomaka.
U apoteci ćete, verovatno, potražiti lek, ali ako simptomi ne prođu posle tri nedelje ili se pogoršaju, vreme je da se obratite lekaru. To obavezno morate uraditi odmah kod jakih bolova, povraćanja uz prisustvo krvi, gubitka kilograma bez razloga, problema sa gutanjem.
Želudačna kila retko je toliko ozbiljno stanje da je potrebna operacija. Obično će pomoći lekovi i promena navika. Ako se odlučite za nameštanje želuca trebalo bi da se obratite stručnjaku sa iskustvom. Ova metoda bazira se na činjenici da je problem nastao mehaničkim pomeranjem želuca i da se on može vratiti na mesto. Na internetu ćete pronaći brojne savete kako to da uradite sami, ali rezultat je pouzdan samo ako nameštanje obavi neko drugi.
Za želudačnu kilu preporučuju se manji a češći obroci, prestanak pušenja i hrana koja ne pogoršava simptome refuksa, odnosno vraćanja sadržaja iz želuca u jednjak.
Operacija je neophodna samo ako se kila uklješti ili je veliki deo želuca prošao kroz hijatus. Situacija postaje hitna, izaziva ozbiljne zdravstvene probleme i bolove, ili pritiskuje i deformiše druge organe.
Pomenuli smo da mnogo osoba ima hijatus herniju, a da to ne zna. Neka istraživanja pokazuju da oko 60% osoba starijih od 60 godina ima manji ili veći stepen prodora želuca kroz hijatus. Poremećaj može da doživi i 15-20% žena tokom trudnoće.
Nije sasvim jasno šta prouzrokuje želudačnu kilu, ali su poznati faktori rizika. Najčešće se hijatus hernija javlja kod trudnica, osoba sa viškom kilograma i starijih ljudi kod kojih, prirodno, dolazi do slabljenja muskulature oko otvora u dijafragmi – hijatusa. Govori se i o nasleđu. Okolnosti koje dodatno pogoršavaju stanje su naprezanje prilikom pražnjenja creva, snažno kašljanje, neodgovarajući položaj pri podizanju tereta ili drugih intenzivnih fizičkih napora.
U svakom slučaju, treba imati u vidu da veći deo populacije u izvesnom stepenu poremećaj ima, i da se njegovi simptomi mogu, u nekom trenutku, javiti baš kod vas.
