Prvi svetski rat predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u modernoj istoriji, koji je imao ogroman uticaj na svet kakav danas poznajemo.
Tokom Prvog svetskog rata, Srbija je bila na prvoj liniji fronta i bila je izložena napadima sa više strana, te je pretrpela velike gubitke u ljudstvu i u materijalnim resursima.
Ipak, srpska vojska je uspela da odbrani svoju zemlju od austrougarskih i nemačkih napada, uprkos svim poteškoćama na tom putu.
Povod za početak Prvog svetskog rata i uloga Srbije u njemu
Uzrok Prvog svetskog rata leži u lošim odnosima između velikih sila u Evropi početkom dvadesetog veka, kojima je trebao okidač za početak rata. Shodno tome, povod za početak bio je atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
Ukoliko ne znate kad je počeo Prvi svetski rat, tačan datum je 28. jun 1914. godine u Sarajevu. Iako su narod i vojska u Srbiji bili u procesu oporavka od Balkanskih ratova, atentat na prestolonaslednika bio je dovoljan razlog za otpočinjanje Prvog svetskog rata.
Austrougarska je objavila rat Srbiji, a od tog trenutka, Evropa se podelila na dva tabora – Saveznike i Centralne sile.
Savez Sile Antante činile su Velika Britanija, Francuska, Rusija, Srbija i Crna Gora, dok su članovi Centralnih Sila bili Nemačka, Austrougarska, Bugarska i Osmansko carstvo. Prvi svetski rat kasnije je uključio i druge delove sveta.
Početak rata i ulazak Srbije u sukob
Početak Prvog svetskog rata predstavlja jedan od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva, sa posledicama koje su se osećale širom sveta. Ovaj sukob koji je trajao od 1914. do 1918. godine, a Srbija je učestvovala u mnogim značajnim bitkama.
Cerska bitka
Cerska ili Jadarska bitka, bila je prva značajna bitka koja je obeležila Prvi svetski rat i pobedu Srbije nad austrougarskom vojskom. Bitka se dogodila tokom noći 15.08.1914. godine.
Cilj austrougarske vojske bila je brza pobeda i težnja da pregaze srpsku vojsku i prodru sve do Valjeva. Austrougarska vojska je bila moderno opremljena, a sukobljene strane su bile brojčano izjednačene.
Srpska vojska se odlično snašla, a veliku prednost im je donelo poznavanje terena, te su izvojevali veliku pobedu. Ona je podigla moral srpske vojske i čitavog naroda.
Cerska bitka će zauvek ostati zapamćena kao izuzetan trijumf, a i dan danas se strategija odbrane koja je prešla u napad izučava širom sveta.
Bitka na Drini
Bitka na Drini vođena je od 8. septembra do 26. oktobra 1914. godine između srpske i austrougarske vojske.
Članice Antante su zahtevale da srpska vojska nastavi borbe na balkanskom ratištu, kako deo austrougarskih vojnika ne bi bio prebačen na istočni front. Srpska vojska je bila podeljena u tri armije, ali je ipak posle početnog uspeha, bila prisiljena na povlačenje. Delom zbog nedostatka municije, hrane, ali i vojne opreme.
Između 19. i 22. septembra odigrala se bitka na Mačkovom kamenu, gde je naša vojska pretrpela poraz od neprijatelja. Zatim se povukla ka Valjevu, a pomoć u municiji i opremi koja se očekivala, nije stizala.
Vojska se povukla na desnu obalu Kolubare, koja je uvod u predstojeću bitku.
Kolubarska bitka
Bila je jedna od najznačajnijih koje je Srbija dobila u Prvom svetskom ratu. Počela je 16. novembra 1914. godine, a ujedno je bila prekretnica za Srbiju.
U tom periodu, vojnici su bili umorni, gladni i bolesni, a čak im je ponestalo i municije. Komadant Živojin Mišić povukao je vojsku i omogućio joj da se odmori i pregrupiše. Ceo svet je pisao o propasti Srbije i trijumfu austrougarske, ali je kontra napadom naše vojske Srbija izvojevala veliku pobedu.
Srpska vojska je bila popunjena đacima i studentima koji su prekinuli školovnje kako bi branili slobodu Srbije. To je bilo čuvenih 1300 kaplara, ali nažalost srpska vojska je u ovoj bici pretrpela velike ljudske gubitke.
Albanska golgota 1915. godine
U oktobru 1915. godine Centralne sile su pokrenule invaziju na Kraljevinu Srbiju. Srpska vojska se hrabro borila, ali nemačka i austrougarska vojska su uspele da zauzmu Beograd, Požarevac, Smederevo i Golubac.
To je dovelo do povlačenja srpske vojske ka južnom delu zemlje i bezizlaznog trenutka za našu vojsku koja se našla na prostoru Kosova i Metohije.
Vladajući vrh je doneo odluku da vojska i civili krenu u povlačenje preko Crne Gore i Albanije. Taj potez doveo je do velikog stradanja, poznatog kao Albanska golgota. Nepristupačni predeli, planine, kao i ekstremni vremenski uslovi, doveli su do tragičnog stradanja oko 240.000 ljudi. Najveći broj ljudi umirao je od posledica iscrpljenosti i izgladnelosti.
Dolazak na Krf
Albanska golgota je završena kada su svi preživeli bili prevezeni na ostrvo Krf u Grčkoj tokom 1916. godine. Kako su mnogi bili iscrpljeni od dugog, napornog puta i nedostatka hrane, vojnici su počeli masovno da umiru.
Oni koji su bili najteže bolesni prebacivani su na ostrvo Vido, a kad je ponestalo mesta za sahranjivanje preminulih, tela su spuštana u Jonsko more. Pesnik Milutin Bojić napisao je čuvenu pesmu “Plava grobnica”, kao znak sećanja na ovaj događaj.
Srpska vojska brzo se oporavila, što joj je omogućilo da se pripremi za dalje akcije. Ubrzo se priključila Solunskom frontu, spremna da se bori za svoju zemlju. Zatim je usledio i proboj Solunskog fronta.
Kraj rata i njegove posledice
Završetak rata dogodio se 11. novembra 1918. godine, potpisivanjem primirja. Rat je za sobom ostavio stravične posledice, koje istorija pamti. Samo Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% od celokupnog broja stanovnika, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine.
