Evolucija društvenih mreža – imitacija ili inovacija?

Društvene mreže
Ilustracija

Gotovo je nemoguće zamisliti život bez moderne tehnologije. Ljudi, pogotovo oni mlađi,  provode sve više vremena na društvenim mrežama i sa telefonima u rukama, ali ni oni stariji nisu ostali imuni na ovaj trend.

Jedno istraživanje sa početka ove godine, pokazalo je da Amerikanci u proseku proveravaju svoje telefone više od 80 puta dnevno. U istom istraživanju ispostavilo se da neki to rade čak i po 300 puta na dan. Složićete se da situacija ni u Srbiji nije mnogo bolja.

Šta sve ovo govori? Ovo govori da mnogi ljudi jedva izdrže 15 minuta da ne pogledaju u telefon. Takođe govori da neki ljudi u proseku provere svoj telefon 20 puta u toku dana. Ipak, ovo se nije tek tako desilo. Kako se stiglo do ovde?

Preteče društvenih mreža

Postoje mnoge nesuglasice oko toga koja je prva društvena mreža. Međutim, većina eksperata se slaže da je to bila platforma koja se zvala SixDegrees, što u prevodu znači šest stepeni. Ipak, u zavisnosti od kriterijuma koji se uzimaju za određivanje društvene mreže, tu i tamo može se naleteti na neko drugo ime kao preteču društvenih mreža.

SixDegrees je imao sve što se danas smatra osnovom društvenih mreža – korisnik je mogao da pravi profil, prima i šalje poruke, dodaje prijatelje i porodicu u posebnu listu…

Nažalost, SixDegrees se i pored svega toga nije rasprostranio. Neki smatraju da je ova platforma bila ispred svog vremena, jer u to vreme jednostavno nije bilo toliko puo korisnika interneta. Samim tim, SixDegrees nije mogao da se proširi u toj meri.

Erupcija društvenih mreža

U vreme kada je SixDegrees nastao, bilo je negde oko 16 miliona internet korisnika širom sveta. Samo deset godina kasnije, taj broj je skočio na više od milijardu, a u tom periodu kreće pravi “bum” u društvenim mrežama. Ovo, naravno, nije slučajnost. Ljudi iza najvećih društvenih mreža prepoznali su trendove i potrebe ljudi, i to iskoristili na pravi način.

Do danas je nastao ogroman broj društvenih mreža. Neke su popularnije od drugih ali neke su jednosavno dominantne. Zbog toga se nameće pitanje šta je to što zapravu čini društvenu mrežu dobrom i popularnom?

Kreativnost ili kopiranje?

Jedan dobar pogled i malo dublja analiza najpopularnijih društvenih mreža brzo će pokazati da su sve one vrlo slične. Mnoge imaju dosta sličnih elemenata; neki od elemenata se kopiraju, neki se u potpunosti preuzimaju, daje im se drugo ime i predstavljaju se kao potpuno novi.

Najbolji primer toga je priča, ili story. Priču je prvu uveo SnapChat i to je bio potpuno novi element koji do tada nije viđen na društvenim mrežama. Ipak, Instagram ubrzo preuzima priču, zatim Facebook. Slično je i sa ćaskanjem, pa tako gotovo da nema društvene mreže koja nema ovu opciju. Jedini izuzetak je Flickr, koji ima mail, a ne chat.

Sve ono što jedna društvena mreža predstavi kao inovaciju, drugoj društvenoj mreži predstavlja novi izvor za kopiranje. Ipak, da stvari nisu baš tako loše, podseća činjenica da se nešto najverovatnije kopira zato što je kvalitetno i dobro.

Kako se postaviti?

Svrha je biti omiljen i najpopularniji, ali u tome treba imati meru. Ne treba juriti novine po svaku cenu i po svaku cenu pratiti ono što radi konkurencija. Tome nas uči i čuveni primer “Koka-kole” iz 80-ih godina.

Naime, ova kompanija odlučila je da promeni svoj imidž i svoj proizvod koji ljudi obožavaju širom sveta. Napravili su novu formulu za popularno piće, kao i novi dizajn proizvoda i…obilo im se o glavu. Ljudi su poludeli od nezadovoljstva. Ogorčenost je bila tolika da je “Koka-kola” morala da povuče proizvod i da se pravi kao da se ništa nije desilo. To ipak nije uticalo na nazadovoljstvo mnogih.