Zevanje, u nekim situacijama, može da bude veoma neprijatno. Možete drugima da izgledate nezainteresovano ili kao da se nasmrt dosađujete.
Bez obzira na to, protiv zevanja je bolje ne boriti se. Zevanje aktivira autonomni nervni sistem i izaziva porast broja srčanih otkucaja. Ako ste umorni, “zev” ili dva dovode manju količinu svežeg vazduha do mozga.
“Može se pretpostaviti da se organizam zevanjem bori protiv umora, čak i ako njegov učinak ne traje dugo”, kaže profesor Ingo Fice iz Univerzitetske bolnice Šarite u Berlinu.
Razlog zbog koga zevamo, međutim, nije baš sasvim jasan.
“Nije bilo nekih velikih istraživanja o tome”, kaže Fice.
Za sada je najprihvaćenije mišljenje koje su pokazale brojne studije – da do zevanje dolazi kada se poveća temperatura u mozgu.
“Mozak troši oko 40 odsto energije našeg metabolizma, a temperatura mozga zavisi od protoka krvi, temperature krvi i metaboličke proizvodnje toplote u mozgu”, objašnjava profesor psihologije Endru Galup.
Istraživači su otkrili da zevanje zapravo “hladi” mozak, sprečavajući na taj način da se temperatura previše poveća i mozak pregreje, zbog čega se u trenucima kada zevamo osećamo pospano.
Sigurno vam se nekad desilo da, dok slušate neku dosadnu priču, posle nekog vremena počnete da zevate.
Temperatura mozga povećava se kada smo umorni, kada nemamo dovoljno stimulacije, odnosno kada nam je dosadno, ali i kada se nalazimo u prostoriji u kojoj je previše toplo, a može se javiti i usled različitih infekcija. Zevanje je zato, koliko god nevažno delovalo, ipak jako bitno za normalno funkcionisanje organizma.
Ono pospešuje protok krvi kroz arterije i omogućava dotok ‘hladnije’ krvi do mozga, na taj način spuštajući temperaturu mozga”, objašnjavaju naučnici.
A šta se dešava ako ne želite da zevate?
U situacijama kada bi to moglo da bude neprikladno, možete da pokušate tiho da potisne zevanje, što na organizam neće ostaviti nikakve negativne posledice.
