Višak kilograma, želja za boljim izgledom, težnja ka zdravijem životu – razloga je mnogo zbog kojih želimo da promenimo svoje prehrambene navike. Sa toliko preporuka na internetu ili od prijateljice što je isprobala dijetu koja „provereno radi“, ponekad je zaista teško izabrati pravi režim ishrane koji daje željene rezultate.
Nije tajna da uravnotežena, zdrava ishana može doneti mnoge zdravstvene prednosti, uključujući smanjeni rizik od hroničnih bolesti, kao što su dijabetes i bolesti srca, regulaciju raspoloženja i održavanje telesne težine koja je zdrava za nas. Deluje kao dovoljno podsticajno da pokušamo da se hranimo zdravo, zar ne?
S druge strane, ekstremne dijete ili previše ograničavanja mogu dovesti do negativnih posledica po zdravlje. Pritom, nije samo ograničenje u ishrani ono što uzrokuje probleme. Ekstremne i nezdrave dijetetske prakse koje su popularne na društvenim mrežama, mogu dodatno povećati stid zbog naših tela. Upravo zbog toga, pre svake odluke o držanju dijete, vredi se zapitati zašto tačno želimo da smršamo. Da li će izabrani plan ishrane pomoći ili samo podgrejati naše nesigurnosti?
Postavljanjem važnih pitanja možemo identifikovati zdrave ciljeve i razviti siguran plan za njihovo postizanje. Ako trenutno razmišljate o početku dijete, izbor je na vama.
Šta se nadam da ću dobiti od ove dijete?
Ako je instinktivno vaš odgovor na pitanje o očekivanjima od dijete – broj kilograma koji želite dostignuti, oprezno! Određeni broj na vagi koji se može (ali ne mora!) pojaviti nije dovoljan razlog da proklenite drastično svoje prehrambene navike.
Prilikom dijete treba se fokusirati na poboljšanje zdravstvenog ponašanja, odnosno pripaziti na izbor namirnica ili povećati fizičku aktivnost. Gubitak težine kao mera zaista nije sjajan način da se utvrdi da li je neko zdrav ili ne.
Zdravlje ne izgleda isto za sve, a pritom nije ni određeno brojem kilograma ili veličinom tela. Zapravo, možete slediti zdrave navike i promeniti svoje zdravlje na bolje, čak i ako ne smršate.
Štaviše, fokusiranje samo na cilj gubitka težine možda neće dugo zadržati vaše interesovanje ili motivaciju, posebno ako ste obeshrabreni tempom kojim gubite kilograme. Ukoliko vam deluje previše teško sve što treba da uradite da biste došli do zacrtane kilaže, takođe možete ostati bez volje.
Da li su moji ciljevi nerealni za moju veličinu tela?
Uprkos modernom i aktuelnom trendu hipermršavosti, moramo prihvatiti da su naša tela raznolika. Ideja da restriktivna i ekstremna dijeta može transformisati naše telo neretko dolazi iz hira i usled pritiska okoline. Nekad su to režimi koji zaista rade, kad dijetu određujete u zavisnosti od krvne grupe i jedete samo odgovarajuće namirnice. Iako nema naučnih dokaza koji potvrđuju efikasnost ovakvog plana, izvesno je da se eliminisanjem procesuirane hrane, šećera i glutena zaista može učiniti veliko poboljšanje zdravlja.
Međutim, ako moramo preduzeti drastične mere kako bismo održali određenu telesnu veličinu ili gubitak težine, tada naša dijeta – ili buduća dijeta – može biti ona koja je toksična ili opasna za nas.
Napori koje ulažemo da izmanipulišemo veličinom tela nisu održivi za većinu ljudi. Naročito je teško održati motivaciju u društvu koje ceni ideal mršavosti. Pre nego što uopšte započnemo neki ekstremni dijetetski režim pametnije je da porazgovaramo s nutricionistom, ali i terapeutom kako bismo utvrdili koji su nam motivi i kakav akcioni plan mršavljenja će dati rezultate kojima težimo.
Koja je moja definicija zdravlja?
Naši razlozi za mršavljenje mogu biti validni. Primera radi, u redu je da želimo promenu ako se jednostavno ne osećamo ugodno u svojoj trenutnoj telesnoj težini. Međutim, najpre treba da poštujemo svoje zdravlje. Bolja je motivacija kada želimo da poboljšamo kapacitet pluća ili da se osećamo puni energije ujutro kad ustanemo.
Zapravo, mi nemamo toliko kontrole nad brojem na vagi, jer pored dijete i fitnes navika, veliku ulogu igra i naša genetika. Dakle, nije uvijek sve ni u našoj „snazi volje“. Ipak, ono što kontrolišemo jesu naša ponašanja. Ako redovno šetamo kako bismo poboljšali svoju kondiciju, kvalitetno spavamo i ustajemo rano, sigurno je da ćemo se osećati spremnije i energičnije. Prema tome, vredi razmisliti o tome šta za nas znači zdravlje i koja ponašanja će nas dovesti do toga.
Da li se zbog dijete osećate lošije u pogledu hrane?
Alarm za uzbunu treba da nam se uključi svaki put kada čujemo da neka dijeta zahteva da izbegavamo (ili potpuno eliminišemo) određenu grupu namirnica ili pak da se svakog dana jede određena količina neke vrlo specifične hrane kao što su kuvana jaja, pomorandže ili čorba od kupusa.
Jedan takav primer je VMA dijeta, koja propisuje jednoličan petodnevni jelovnik. Upravo je navedeni režim ishrane dokaz koliko često nas društveni mediji dovode u zabludu kada su u pitanju pojedine dijete i neprovereni režimi ishrane, jer se uopšte ne radi o preporuci lekara Vojnomedicinske akademije, kao što njen naziv sugeriše. Milan Jovanović detaljno objašnjava zašto ova famozna dijeta nije dobro rešenje, pa pročitajte ceo tekst na njegovom sajtu. Pre nego što se odlučite na bilo kakvu promenu u ishrani, dobro se informišite.
Ako pokušavate da procenite da li su promene u vašoj ishrani zdrave ili toksične, razmislite da li biste mogli doživotno da se pridržavate određenog dijetetskog plana. Takođe je važno odrediti kako se osećate dok držite dijetu. Da li stalno razmišljate o hrani ili ste preokupirani onim što ćete sledeće jesti ili šta smete (ili ne smete) jesti? Nije zdravo da toliko mislimo o hrani. Naravno, početne promene će zahtevati razmišljanje — kao što je „Dodaću komad voća doručku“. Međutim, ne bi trebalo da to postane smetnja koja nas sprečava da uživamo u životu ili da nas remeti dok radimo, družimo se…
Činjenica je da živimo u društvu koje idealizuje mršavost i stigmatizuje veća tela. Ovakve okolnosti mogu zakomplikovati način na koji razmišljamo o tome kako naše telo izgleda. Takođe, može biti teško razlučiti: da li držimo dijetu jer želimo određeni izgled ili da bismo se uklopili u našem okruženju?
Na kraju krajeva, zdrav način ishrane svima izgleda drugačije, uprkos onom što nam kultura ishrane neprestano govori. Potrebno je da kroz ishranu poštujemo naše telo, um i duh. To znači da jedemo na način koji je fizički hranljiv, ali je i dobar za vaše mentalno zdravlje, što uključuje osećaj lagodnosti uz hranu koju jedemo.
Naš fokus treba da bude na zdravstvenom ponašanju. Dakle, potrebno je da napravimo održive promene u ishrani i uključimo vežbanje u svakodnevicu, a ne da se koncentrišemo na ishode kao što je gubitak težine. Samo tako možemo razviti navike koje su dobre za naše telo.
