Hristos vaskrse, Hristos vaskrs, Hristos voskrese, Hristos vaskrese, Hristos voskrse su sve pozdravi i čestitanja koja možemo da čujemo na dan najvećeg hrišćanskog praznika.
Ukoliko se pitate kako je ispravno reći, otkrivamo odakle ovoliko načina čestitanja praznika.
Uskrs je srpski narodni naziv za veliki hrišćanski praznik. Vaksrs potiče iz srpskoslovenskog, a Voskrsenije iz ruskoslovenskog.
Staroslovenski predlog V sa tvrdim poluglasom, u duhu nekadašnjeg srpskog jezika izgovarao se VA; u duhu ruskog jezika VO, a značio je isto što i danas znači predlog U.
Otud i u božićnom i uskršnjem pozdravu postoji i vaistinu i voistinu, a znači – uistinu, piše se kao jedna reč i naglašava se na prvom slogu.
Znači, Hristos je, prema verovanju, i vaskrsnuo i uskrsnuo, taj čin može se zvati i uskrsnuće i vaskrsnuće; a pridev može da bude i vaskrsni i uskrsni, kao i vaskršnji i uskršnji.
U pozdravu, Hristos uvek u prvom padežu zadržava grčki nastavak i ne može biti Hrist, a u nastavku pozdrava koji se odnosi na uskrsnuće, oblik uskrsnu nije našao svoje mesto i jeziku, piše Mirjane Blažić u knjizi “Srpski na srpskom”.
Između vaskrse, voskrese, vaskrese, voskrese i vaskrs, pravilna su samo prva dva:
Hristos vaskrse, na srpskoslovenskom.
Hristos voskrese, na ruskoslovenskom.
