Simbolično, u “pet do 12”, vlasnici objekata u neposrednoj blizini niškog Kliničkog centra, blokirali su jednu od najprometnijih saobraćajnica u Nišu, Bulevar doktora Zorana Đinđića. Razlog – protivljenje promeni Generalnog urbanističkog plana, jer je on po njima, novi oblik nacionalizacije.
Okupljeni su održali konferenciju za novinare na otvorenom i otišli u protestnu šetnju, jer kako su kazali, Grad namerava da im protivzakonito oduzme parcele koje su u katastru upisane kao njihovo vlasništvo, a na kojima su njihove legano izgrađene kuće, zarad „sumnjivih interesa potencijalnih investitora“.
Oni su kazali da veruju da Grad planira da ovu lokaciju obezbedi za Lidl, pošto su, kako su rekli, kod njih već dolazili predstavnici agencije koja zastupa tu kompaniju, raspitivali se da li su voljni da im prodaju parcele i najavili razgovore sa Gradom.
Povod za protest je naredna sednica Skupštine grada, na kojoj će se odlučivati o Petoj izmeni i dopuni Generalnog urbanističkog plana Niša 2010- 2025, koja omogućava da se oko 24,6 hektara zemljišta, na kojem su i njihove parcele, prevede u javnu svojinu.
Učesnici protesta su kazali da će im danas na sednici, po drugi put u poslednjih 60 godina, biti „oteta“ ova lična imovina.
Objasnili su da su im placevi prvi put oduzeti i pretvoreni u javnu svojinu po Zakonu o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine.
Pritom, nikada nisu dobili rešenja o eksproprijaciji, niti im je isplaćena nadoknada, već je to oduzimanje tretirano kao „faktička eksproprijacija“.
„Od tada su se za naše parcele i kuće zainteresovali investitori, pa smo pre pet godina svi imali dogovore i predugovore sa investitorima koji su bili zainteresovani da ovde grade stambeno- poslovni objekat. Sada nas opet, i po drugi put, dovode u situaciju da strahujemo šta će biti sa našim kućama i da li smo svoji na svome. Nećemo odustati od odbrane svoje imovine“, rekao je Aleksandar Pavićević, učesnik protesta i stanovnik na ovoj lokaciji.
On je kazao da su sve kuće na toj lokaciji izgrađene 1936 i 1937. godine, i da nijedna nije nelegalizovana ili bespravno podignuta.
