Od drevnih Asteka koji su gajili njen osnovni sastojak, preko Kristofera Kolumba koji ga je doneo u Evropu, pa sve do današnjih dana, prošlo je čak 3 milenijuma.
Svo to vreme je negovana, poštovana, upotrebljavana. Danas slobodno možemo reći da je nezaobilazna u mnogim prilikama. Ali koliko zapravo znamo o čokoladi? Evo nekih interesantnih podataka koji su vezani za ovu jedinstvenu namirnicu:
NJENO BOŽANSTVO ČOKOLADA
1. Reč “čokolada” potiče od Astecke reči “Xocolatl” koja ironično znači “gorka voda”.
2. Drevni Asteci su koristili kakao zrna kao svoju valutu. Zanimljivo je da je rob mogao da se kupi za 100 zrna kakaa.
3. Nakon četvrte posete Americi, Kristofer Kolumbo je španskom kralju i kraljici predstavio kakao zrna. Kralj Ferdinand i kraljica Izabela nisu bili impresionirani i odbacili su ih kao bizarne plemenske namirnice.
4. Prvu čokoladu je 1842. godine napravio Engleski proizvođač čokolade “Cadbury”.
5. Napoleon je uvek nosio čokoladu sa sobom i pojebio bi je svaki put kada bi mu trebao energetski podsticaj.
6. Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci su dizajnirali tanku čeličnu bombu koja je bila prekrivena čokoladom i kojoj je trebalo 7 sekundi da eksplodira nakon što bi se prelomila na pola.
7. Svi američki i ruski letovi u svemir su podrazumevali nošenje čokolade.
8. Brazil smatra čokoladu za jedan od svojih prirodnih resursa.
9. Gajenje kakao zrna je vrlo unosan posao za vodeće proizvođače: Ganu, Maleziju, Brazil, Kamerun, Nigeriju, Obalu Slonovače i Indoneziju. Više od 7 milijardi dolara se godišnje u svetu troši na čokoladu.
10. Svako drvo kakaa može da proizvede oko 2.500 zrna. Inače, kakao drvetu je potrebno 4 do 5 godina da bi počelo da rađa.
11. Afričke zemlje danas učestvuju sa 66% u ukupnoj svetskoj proizvodnji kakaa. Takođe, svega 15 zemalja u svetu proizvodi 98% od ukupne svetske proizvodnje kakaa.
12. Amerikanci pojedu skoro polovinu od ukupnog broja konzumirane čokolade u svetu.
13. Ako se sve “Toblerone” koje se prodaju tokom jedne godine poređaju jedna pored druge, bile bi dugačke 62.000km što čini obim naše planete.
14. Švajcarska, Austrija, Nemačka, Irska i Norveška su najveći evropski potrošači čokolade.
15. Prosečan Švajcarac pojede oko 9.45kg čokolade godišnje.
16. 17.000 ljudi u Belgiji (što čini svakog dvestotog radnika) je uključeno u proizvodnju, prodaju i promociju čokolade.
17. Čokolada u plavom omotu se neće prodati u Šangaju ili Hong Kongu jer Kinezi plavu boju povezuju sa smrću.
18. Izgled, miris, tekstura, ukus i zaostali ukus u ustima predstavljaju 5 osnovnih kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta čokolade.
19. Čokolada sadrži četvrtinu količine kofeina koji se nalazi u jednoj šolji kafe.
20. Pošto mlečna čokolada sadrži kakao buter (biljnu mast) i 20% mlečne masti, crna čokolada je zdraviji izbor. Crna čokolada ima i veći procenat kakaa.
21. Alergije na čokoladu nisu poznate.
22. Čokolada se smatra blagim anti-depresivom jer povećava nivo serotonina i endorfina u mozgu koji predstavljaju hormone sreće.
23. Ljudi koji se osećaju depresivno jedu 55% više čokolade nego oni koji se ne osećaju tako.
24. Žene duplo više konzumiraju čokoladu od muškaraca.
25. Prema italijanskim stručnjacima, žene koje jedu čokoladu obično imaju bolji seksualni život nego one koje je ne jedu. One takođe imaju viši nivo želje, uzbuđenje i zadovoljstvo seksom.
PRVI I JEDINI SAJT ZA POSLASTIČARSTVO – www.poslasticara.com
