Mesec počeo da rđa, a krivac za to je naša planeta

mesec
Foto: PrtSc, Instagram, NASA

Mesec je počeo da rđa, uprkos činjenici da tamo nema kiseonika, a ni vode.

Koliko god neverovatno zvučalo, dokaza za to ima. Indijska lunarna sonda „Čandrajan-1“ kružila je oko Meseca 2008. godine i prikupila podatke koji su do danas doprineli mnogim otkrićima. Otkriveno je postojanje molekula vode na njegovoj površini, prenosi Sputnik.

NASA istraživači i naučnici pronašli su tragove hematita, oblika oksida gvožđa, odnosno rđe na Mesecu. On ima mnogo stena bogatih gvožđem, ali rđa se stvara jedino kad je gvožđe izloženo vodi i kiseoniku.

„To je vrlo zbunjujuće“, rekao je Šuai Li sa Univerziteta Havaji, glavni autor studije objavljene u časopisu „Sajens edvenses“.

Nakon višemesečnih istraživanja, Li i saradnici misle da su rešili zagonetku. Krivac za rđu na Mesecu je Zemlja.

Razlog za taj zaključak je činjenica da rđe ima na strani Meseca koja je okrenuta prema Zemlji.

Zemlju okružuje magnetno polje, a solarni vetar ga rasteže i stvara dug magnetni rep u smeru vetra. Mesec ulazi u taj rep tri dana pre nego što je pun i treba mu šest dana da izađe na drugu stranu.

Li smatra da kiseonik sa Zemlje tim magnetnim repom stiže do Meseca i tamo u dodiru s vodenim molekulima stvara rđu.

Magnetni rep istovremeno, za vreme punog Meseca, blokira sav solarni vetar, što znači da je Mesec privremeno zaštićen od udara vodonika sa Sunca. Time je takođe otvoren vremenski prozor za stvaranje rđe.

No ta teorija ima nekoliko „rupa“. Na primer, manji deo rđe pronađen je i na tamnoj strani Meseca, gde kiseonik sa Zemlje teško može da dopre, a ostala je nejasna i interakcija molekula vode i stena na Mesecu.

 

Global digital clinic