Anksioznost je sveprisutan fenomen u današnjem društvu. Mnogi se pitaju da li su anksiozni i kako se nositi s tim problemom.
Pitali smo stručnjake, psihijatre i psihoterapeute za odrasle i decu iz Psiho centra MM u Nišu, šta je to anksioznost i kako prepoznati znake anksioznosti?
Anksioznost je psihičko stanje koje karakterišu osećaji teskobe, straha i stalne zabrinutosti. To može biti normalna reakcija na stresne situacije, ali ako postane prekomerna i utiče na svakodnevni život, može biti simptom anksioznog poremećaja.
Anksioznost se može manifestovati na različite načine, uključujući fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, napetosti mišića i problema sa spavanjem, kao i emocionalne simptome kao što su stalna briga, strah od nepoznatog i osećaj nelagode. Mnogi ljudi ne shvataju da su anksiozni, ali prepoznavanje znakova može biti prvi korak ka prevazilaženju ovog problema.
Postoje smernice Društva psihologa Srbije sa preporukom samopomoći za prevazilaženje anksioznosti:
- Duboko disanje i relaksacija: Vežbe dubokog disanja mogu pomoći da se smanji napetost i opusti telo. Individualan i grupni rad sa psihologom mogu vam pomoći da naučite vežbe relaksacije.
- Fokus na sadašnji trenutak: Tehnike mindfulness-a, poput pažljivog osvešćivanja trenutka, mogu pomoći da se um smiri i fokusira na sadašnji trenutak, umesto na buduće brige.
- Postavljanje realnih ciljeva: Razmotrite svoje ciljeve i očekivanja kako biste bili realniji i smanjili pritisak na sebe.
- Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju napetosti i oslobađanju endorfina, prirodnih hemikalija koje poboljšavaju raspoloženje.
- Socijalna podrška: Razgovor sa prijateljima, porodicom ili profesionalnim terapeutom može biti od pomoći. U psihijatrijskoj ordinaciji Tim Psiho centra MM u Nišu, čine iskusni psihijatri, psihoterapeuti i psiholozi, koji se bave ovim problemom, da kroz otvoreno izražavanje osećanja olakšate teret anksioznosti.
- Uravnotežena ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i proteinima može podržati zdravu ravnotežu neurotransmitera i stabilizovati raspoloženje.
- Održavanje redovnog i kvalitetnog sna može pomoći u smanjenju anksioznosti. Pokušajte da održavate dosledan raspored spavanja i stvorite udobno okruženje za spavanje.
- Izbegavanje stimulansa: Smanjite unos kofeina, alkohola i drugih stimulansa koji mogu povećati anksioznost.
- Tehnike suočavanja: Naučite tehnike suočavanja koje vam mogu pomoći da se nosite sa izazovnim situacijama i prevaziđete anksioznost.
- Traženje profesionalne pomoći: Ako se anksioznost ne smanjuje ili postaje prepreka svakodnevnim aktivnostima, razmislite o traženju pomoći od psihijatra i licenciranog psihoterapeuta. Kao što je rekao Viktor Frankl, “Između stimulansa i reakcije postoji prostor. U tom prostoru leži naša moć da izaberemo naš odgovor. U našem odgovoru leži naša sloboda i naša sreća.”Anksioznost je normalna pojava, ali je važno naučiti kako se nositi s njom.
