Melanom predstavlja jedan od najopasnijih karcinoma i zato je redovan pregled mladeža od izuzetne važnosti, jer omogućava rano otkrivanje potencijalnih problema i malignih promena na koži, što je ključno za efikasno lečenje.
O važnosti prevencije, simptomima melanoma, ali i sve češćem problemu sa aknama, govorila je dr Sonja Denić, specijalista dermatovenerologije u Domu zdravlja MediGroup Kalča u Nišu.
Prema rečima doktorke Denić, preporuka je da se dermoskopski pregled obavlja jednom godišnje. Međutim, osobama koje imaju više od 50 mladeža, pozitivnu ličnu ili porodičnu anamnezu o postojanju melanoma ili atipične mladeže, savetuje se da obavljaju dermoskopiju svakih šest meseci radi dodatne kontrole.
Kako prepoznati simptome?
Važno je napomenuti da nisu svi mladeži kancerogeni, većina njih je bezopasna. Ipak, svako ko primeti brzi i iznenadni rast novog mladeža ili promene na postojećem, u vidu boje, oblika, asimetrije ili krvarenja, trebalo bi odmah da se javi dermatologu.
“Jednostavan samopregled kože, koji svako treba redovno da obavlja, olakšaće razlikovanje opasnih mladeža od bezopasnih. Mladeže treba pregledati pažljivo i strpljivo, tako da vam ni jedan mladež ne promakne”, dodaje dr Denić.
Tokom samopregleda mladeža, važno je da obratite pažnju na sledeće karakteristike:
- Simetričnost mladeža: Bezopasan mladež je pravilnog oblika okrugao, ovalan ili duguljast.
- Ivice mladeža: Treba da budu ravne, uredne, čistih obrisa. Ako uočite nepravilne, nareckane ili nejednake boje, javite se dermatologu.
- Boja mladeža: Najčešće su svetlo smeđe boje. Jako tamni mladeži, gotovo crni, razlog su za odlazak kod dermatologa.
- Veličina mladeža: Mladeži veći od 6mm zahtevaju pregled specijaliste. Međutim, sama veličina mladeža ne ukazuje na opasnost ukoliko nije praćena nekim drugim promenama, poput boje ili nepravilnih ivica.
- Evolucija mladeža odnosno promene boje, zapaljenja, vlaženja i krvarenja nisu dobar prognostički znak i zahtevaju hitan pregled dermatologa.
Izlaganje suncu povećava rizik
Prekomerno izlaganje suncu u detinjstvu, posebno ako dovodi do pregorevanja, povećava rizik od razvoja melanoma kasnije u životu. Zbog toga je ključno izbegavati izlaganje suncu između 11 i 17 časova, kao redovna primena krema sa visokim faktorom zaštite od sunca.
Kada je potrebno razmotriti uklanjanje mladeža?
Ukoliko je mladež izložen trenju, grebanju ili čestim povredama, tada se razmatra opcija uklanjanja.
“Mladež treba ukloniti ukoliko se primeti promeni u njegovoj veličini, obliku ili boji, ili ili ako iznenada počne da svrbi intenzivnije. U zavisnosti od od tipa promena na koži, veličine i rasprostranjenosti, moguće je odabrati uklanjanje putem radiotalasa ili hirurškim putem. Uklanjanje putem radiotalasa je kratka intervencija koja ne zahteva šivanje, a period oporavka je kratak. S druge strane, hirurško uklanjanje se obično preporučuje za sve promene kod kojih postoji sumnja u uredan nalaz. Procedura je brza, jednostavna i obavlja se u lokalnoj anesteziji”, ističe dr Denić.
Kako se izboriti sa aknama?
Akne su često kožno oboljenje koje najčešće pogađa tinejdžere i mlade odrasle, ali mogu se javiti u svim životnim dobima. Iako se smatra da će akne proći same od sebe, nelečene forme mogu ostaviti trajne ožiljke i hiperpigmentaciju. Glavni uzroci uključuju prekomerno lučenje sebuma, inflamacije kože i bakterijske infekcije, te zadebljanje površinskog sloja kože što dovodi do začepljenja lojnih kanala i formiranja mitesera.
“Hormonske promene su ključne za nastanak akni, posebno kod adolescenata. Kod odraslih žena, akne se mogu pojaviti tokom hormonskih disbalansa, kao što su sindrom policističnih jajnika, ili pod uticajem psihološkog stresa”, naglašava dr Denić.
Lečenje akni uključuje različite efikasne tretmane prilagođene težini problema. Blaže forme se mogu tretirati dermokozmetičkim proizvodima dostupnim bez recepta. Srednje teške i teže forme zahtevaju posetu dermatologu, koji će preporučiti lokalnu terapiju poput krema i losiona sa aktivnim sastojcima kao što su benzoil peroksid, antibiotici ili salicilna kiselina, ili sistemsku terapiju poput antibiotika, retinoida ili oralnih kontraceptiva.
Akne, higijena i ishrana
Održavanje zdrave kože podrazumeva redovnu higijenu, temeljno čišćenje uveče radi regeneracije i jutarnje uklanjanje metaboličkih produkata. Treba izbegavati agresivno čišćenje koje može oštetiti kožu i podstaknuti prekomernu proizvodnju sebuma. Nakon čišćenja, primenjuju se preporučeni topikalni preparati ili hidratantne kreme.
Iako smo svedoci brojnih istraživanja, i dalje nije jasno utvrđena veza između ishrane i akni, ali hrana sa visokim glikemijskim indeksom i mlečni proizvodi mogu pogoršati stanje kože sklone aknama. Takođe, pušenje, sunčanje i stres mogu uticati na pojavu akni.
Redovni dermatološki pregledi su ključni za očuvanje zdravlja kože. Dermatovenerološka služba MediGroup-a u Nišu obavlja preglede kože, kose, noktiju, vidljivih sluzokoža i genitalija. Pored toga, korisnicima su na raspolaganju i usluge iz oblasti estetske medicine. Za više informacija posetite sajt.
