U svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, a stručnjaci, povodom Svetskog dana borbe protiv astme, 3. maja, ukazuju da broj obolelih, posebno među decom, u poslednjoj deceniji naglo raste.
U Srbiji svako sedmo školsko dete ima neki oblik astme, a pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi, pogoršava stanje obolelih. Međutim, ako odmah počne da se leči, bolest se uspešno drži pod kontrolom.
Akcija Doma zdravlja Niš
Služba za zdravstvenu zaštitu odraslih – Centar za preventivne zdravstvene usluge i Doma zdravlja Niš, organizuje akciju, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv astme, 3.maja 2018. godine u periodu od 10:00-12:00 časova, u centralnom holu Doma zdravlja Niš.
Zainteresovani korisnici moći će da se informišu o ovoj bolesti disajnih puteva kao i načinu lečenja.
Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla.
Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem, udruženim s opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled terapije.
Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se periodima u kojima nema simptoma astme.
Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme.
Uzrok nastanka
Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme.
Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest. Astma se često prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica.
Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece. Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece.
Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom, izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam.
Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. To su acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi. Porast atmosferskog zagadenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida (u velikim koncentracijama).
Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata. Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme.
Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske promene u sluzokozi disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore.
U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice.
Dva fizička faktora, hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku trčanja, a znatno ređe pri plivanju.
Klinička slika
Astma se manifestuje nedostatkom vazduha (dispneja), zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem. Ova tri simptoma su obično udružena. Gušenje se javlja u vidu napada (paroksizmi dispneje) između kojih su faze remisije. Intenzitet napada, njihova učestalost i trajanje su varijabini.
Za vreme napada bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature.
Kraj napada je često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro.
Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.
Dijagnoza
Dijagnoza astme postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i ispitivanja funkcije pluća.
