Za ljubitelje sporta ovo sportsko takmičenje predstavlja neiscrpan izvor zadovoljstva. Olimpijske igre, ili Olimpijada, svoje obožavaoce nalaze širom sveta. Razlog može biti i činjenica da se skoro sve zemlje sveta takmiče u nekoj od disciplina. A svi znamo da nema boljeg načina za uživanje od bodrenja svog favorita.
Omiljene ljudima širom planete, Olimpijske igre dele se u dve kategorije. To su Zimske olimpijske i Letnje olimpijske igre. Ova podela za verne fanove pruža dodatno zadovoljstvo. Na takmičenje dolazi hiljade sportista sa svih krajeva sveta. Oni učestvuju i daju sve od sebe u različitim disciplinama. Takmičenje se održava svake četiri godine. Međutm, pošto je podeljeno u dve kategorije, obožavaoci mogu da ga prate svake dve godine. Toliko vremena prolazi između Zimskih i Letnjih igara. Ali, šta je to za prave navijače? Njima ne smeta da strpljivo sačekaju novo takmičenje.
Kako su nastale
Stari Grci su nesumnjivo zaduženi za svetske promene koje su se desile. Ne samo u umetnosti i književnosti, već i u sportu. Olimpijske igre nastale su po uzoru na starogrčke igre. Inspiraciju za Olimpijsko takmičenje naći ćemo u igrama koje su se održavale u Olimpiji. Odatle i sam naziv takmičenja. Prve moderne igre održane su 1896. godine u Atini. Tokom godina, takmičenje je doživelo velike promene. Otuda i postoje zimske igre, kao i igre za takmičare sa invaliditetom, za mlade između 14 i 18 godina. Nema sumnje da je u pitanju želja da se zadovolje potrebe različitih grupa. Kako je takmičenje rasprostranjeno širom sveta, logično je da bude dostupno još većem broju učesnika.
Kao izuzetno popularan i poštovan fenomen, takmičenje je razvilo i svoja lična obeležja. Zbog toga postoji nekoliko rituala i simbola koji obeležavaju Olimpijske igre. Tu ubrajamo zastavu i baklju, kao i ceremonije otvaranja i zatvaranja takmičenja. Kako je ovo takmičenje prošireno na celu planetu, skoro svaka nacija ima svoje predstavnike na Olimpijadi.
Naša zemlja
Srbija je ukupno sedam puta učestvovala na Olimpijskim igrama. Od toga, četiri puta na Letnjim, a tri puta na Zimskim olimpijskim igrama. Prvi put na učešću, naša zemlja se pojavila 1912. godine u Stokholmu. Nakon toga, Srbija je pauzirala narednih 96 godina. Srbija je ponovo učestvovala u Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. Međutim, ni ova duga pauza nije sprečila naše sportiste da daju sve od sebe.
Za sve vreme učešća, u sklopu različitih država, a kasnije i samostalno, naši takmičari odneli su kući ukupno 123 medalje. Od toga, najveći deo čini bronza, sa 45 medalja. Odmah posle je srebro, gde brojimo 44 medalje. Poslednje, ali izuzetno važno mesto zauzima zlato. Ukupno smo osvojili 34 zlatnje medalje na takmičenjima.
Republika Srbija, odnosno Srbija kao samostalna zemlja, ukupno je osvojila šest medalja. Prvu medalju sa Letnjih olimpijskih igara kući je donela Milica Mandić u oblasti tekvonda, 2012. godine. Nakon toga, Davor Štefanek nas je obradovao još jednom zlatnom medaljom u oblasti rvanja, 2016. godine. Iste te godine, muška vaterpolo reprezentacija je takođe kući donela zlato.
Srebrnu medalju kući je doneo Milorad Čavić 2008. godine za plivanje. Ivana Maksimović srebrnu medalju za streljaštvo donela je 2012. godine. Srebrnu medalju 2016. godine donela je Tijana Bogdanović za tekvodndo. Za kajak i kanu su te godine srebro doneli Marko Tomićević i Milenko Zorić. Iste te godine, srebro su doneli naši košarkaši i odbojkašice.
Bronzanu medalju sa sobom je poneo Novak Đoković 2008. godine. Iste te godine, bronza je priprala i muškoj vaterpolo ekipi. Andrija Zlatić uzeće ovu medalju četiri godine kasnije za streljaštvo. Ove godine je i muška vaterpolo ekipa ponovo uzela bronzu. Četiri godine kasnije, bronzu uzimaju Ivana Španović za atletiku i ženska košarkaška ekipa.
Olimpijske igre 2020
Olimpijske igre prebačene su od prošle za ovu godinu, usled nepovoljne epidemiološke situacije. Virus korona izmenio je živote svih pojedinaca i grupa i ostavio nas da još uvek učimo kako da se sa njim izborimo. Kako situacija to nije dozvoljavala, Olimpijske igre prebačene su sa prošle, na ovu godinu. Ipak, proći će vreme dok se sve ne vrati u normalu. Zbog toga, navijačima nije bilo dozvoljeno da sa terena podržavaju svoje favorite. Stroga epidemiološka pravila nisu zadesila samo takmičenja, već i naše živote.
Ove godine, naši reprezentativci su doneli zlato još tri puta. Milica Mandić za tekvondo, Jovana Preković za karate i muška vaterpolo reprezentacija.
Srebro je doneo Damir Mikec za oblast streljaštvo. Bronza je pripala Tijani Bogdanović (tekvondo), muškoj košarkaškoj reprezentaciji, Milenku Sebiću (streljaštvo), Zurabu Datunašviliju (rvanje) i ženskoj odbojkaškoj reprezentaciji.
Srbiju je ove godine predstavljao i Novak Đoković. Iako je bio spreman da se bori za zlato, Novak nije uspeo u svojoj nameri. Veliku motivaciju da se bori za zlato, našao je u činjenici da sa Olimpijade ima bronzu iz 2008. godine.
Osim tenisa, Srbija se takmičila i u košarci i to sa muškom i ženskom ekipom. Odbojka, vaterpolo, atletika, plivanje, borilačke veštine, streljaštvo, veslanje, kanu, stoni tenis..Čini se da naša zemlja ima sportiste za svaku disciplinu.
Još neki detalji
Najmlađi učenik bila je Anja Crevar, koja se sa 16 godina takmičila u plivanju 2016. godine.
Najstariji učesnik bila je Jasna Šekarić, koja se sa 46 godina takmičila u streljaštvu 2012. godine.
Prvu medalju osvojio je Milorad Čavić 2008. godine.
Najbolji plasman na Letnjim olimpijskim igrama bio je 2016. godine.
Naša zemlja važi za jednu od najboljih u oblasti sporta. Nije iznenađujuće da imamo veliki broj takmičara u različitim disciplinama. Nema sumnje da se naši sportisti bore najbolje što umeju, a naša zemlja uvek je ponosna na njih.
