Šta morate, a šta ne morate da plaćate u Srbiji za vreme trajanja epidemije

krediti
Foto: Luftika.rs

Porodica Jovanović do sada je mesečnu ratu za stambeni kredit palaćala 284,02 evra mesečno.

NBS (Narodna banka Srbije) donela je odluku po kojoj je plaćanje kredita moguće odgoditi na tri meseca, što su Jovanovići odlučili da iskoriste.

Nakon tri meseca, mesečna rata će im do kraja otplate biti 287,84 evra.

Razlika u 3,82 evra jeste kamata na pauzu od tri meseca.

Ovo je primer računice koji je Narodna banka Srbije (NBS) dala kako bi pokazala koliko će dužnike u Srbiji koštati takozvani moratorijum na zaduženja.

„Ljudi masovno misle da mogu da odlože plaćanje i da nema zatezne kamate“, kaže za BBC na srpskom Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

Uz kredite, pojedinim grupama građana je omogućeno odloženo plaćanje i drugih dažbina.

Šta je moratorijum na kredit i koliko košta

Moratorijum je zastoj u otplati obaveza, u ovom slučaju kredita ili lizinga.

NBS je donela odluku da sve banke u Srbiji moraju klijentima da omoguće da naredna tri meseca ne plaćaju zaduženja.

Banke neće obračunavati zatezne kamate na dospela potraživanja, a period otplate kredita faktički se produžava za tri meseca.

Ipak, ovo rešenje dolazi uz nekoliko pravila.

Prvo je da su sve banke u Srbiji morale da dužnike obaveste o moratorijumu do 21. marta.

Drugo je da se rate svima automatski odlažu za tri meseca, a ako građani ne žele da prave pauzu – imaju deset dana da o tome obaveste banku – rok je 31. mart.

Oni koji ne obaveste banku, automatski pristaju na zastoj u plaćanju

Treba znati i da postoji mogućnost, navodi se takođe u odluci NBS, da dužnik promeni odluku, odnosno da plati jednu ratu, ali narednog meseca ipak odluči da napravi pauzu. U tom slučaju i za njega će važiti pravila moratorijuma.

Treća, a za mnoge najbitnija stavka jeste da ova pauza – nije besplatna.

„U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća“, navode u saopštenju NBS.

To konkretno znači, objašnjava Dejan Gavrilović iz Efektive da na ovaj period svakako ide kamata, ali ne zatezna (koja se naplaćuje kada klijent ne plati ratu).

„Banka ima pravo da naplati kamatu što vas je čekala ta tri meseca“, kaže Gavrilović.

„Svakom dužniku će biti drugačije u zavisnosti od visine kamate. Kod stambenih kredita je manja, a na primeru koji su dali iz NBS smo videli da je to oko 450 dinara mesečno više“, objašnjava on.

Na primeru dinarskog kratkoročnog kredita od 500.000 dinara koji je uzet na sedam godina, a dužnik je na polovini vraćanja, razlika u mesečnoj rati je 310 dinara za one koji prihvate zastoj u otplati.

Šta još (ne) plaćamo?

Ostale mesečne obaveze građani će različito morati da plaćaju u zavisnosti od kompanije.

Šta još može da se plati tri meseca kasnije:

  • Računi za komunalije za penzionere, bez kamate, za februar, mart i april
  • Redovne platiše neće izgubiti ni pravo na popust od pet, šest ili sedam odsto, kao i subvencije od deset do 30 odsto, ako na njih imaju pravo
  • Reprogram dugova, bez kamate
  • Neće biti prinudne naplate za sve neplatiše
  • Računi za komunalije za sve građane u Nišu, odluka je preduzeća Objedinjene naplate

Šta će, za sada, morati da se plati na vreme:

  • Računi za mobilni telefon
  • Računi za kablovsku televiziju
  • Računi za internet
  • Građani koji imaju manje od 65 godina ili nisu penzioneri – moraju da plaćaju sve račune

Autor : Dragana Krstić
Magazin: Luftika.rs

Exe-Net