Prvu Nišku Čitaonicu “finansirala” kafanska zabava sa lutrijom

Stari Niš
Stari Niš

Posle oslobođenja Niša od Turaka nosioci kulturno-prosvetnog rada uglavnom su bili profesori Niške gimnazije, lekari, apotekari, vojna lica, prosvetni radnici i drugi građani iz redova radnika, zanatlija i trgovaca.

Prema podacima koje su objavile “Niške Novine” 1. maja 1886. godine, prva niška Čitaonica osnovana je 1879. godine, dakle samo dve godine po odlasku Turaka.
Čitaonica nije raspolagala svojim prostorijama. Obično su članovi Upravnog odbora zakupljivali kafanske sale i u jednom kutku “radila je” Čitaonica sa bogatim izborom dnevnih listova, ali sa vrlo siromašnim fondom knjiga.
Vlasnici privatnih kafana obično su naplaćivali, za ono vreme, visoke kirije za rad Čitaonice.
Niška Čitaonica je radila sa uspehom nekoliko godina posle osnivanja.Redovna godišnja skupština održana je 16. decembra 1884. godine i na istoj izabran novi Upravni odbor: za predsednika Atila Okoličanin, apotekar; za potpresednika Živan Živanović, profesor; za blagajnika Adolf Robček, za delovođu i knjižničara Stevan Matejić.
Novoizabrani Upravni odbor nasledio je stare dugove, pa se čitaonica našla pred problemom daljeg opstanka. Nije bilo para za pretplatu dnevnih i nedeljnih listova, a o nabavci knjiga nije bilo ni govora.
Živko Jovanović, koji je salu svoje gostionice izdavao za rad Čitaonice i dozvolio da se pored njegove “kafanske firme”, stavi na zidu i službeni naziv Čitaonice, bio je neumoljiv da mu se isplati dugovana kirija i pisao Atili Okoličaninu, predsedniku upravnog odbora, “da mu se kirija odmah plati ili da se nameštaj Čitaonički iz njegove kuće iznese”. Suočen sa ovim pretnjama, Upravni odbor niške Čitaonice odlučio se da pokrene široku akciju za prikupljanje novčanih priloga. U sklopu ove akcije bila je planirana da se održi i jedna “velika zabava” sa koje bi čist prihod išao u korist niške Čitaonice.

Posebna atrakcija na planiranoj zabavi bila je – lutrija.

Glavne zgoditke, odnosno raznu robu i zanatske prerađevine organizatorima zabave besplatno su dali niški trgovci i zanatlije. Kada su bili prikupljeni “lutrijski zgodici”, među kojima i veći broj na ražnju sa posebnim đakonijama i kada je prodat veći broj karata u sali niške kafane “Berlin” 2. februara 1885. godine održana je velika zabava sa muzičkim, horskim i drugim tačkama. Prema podacima koje su objavile već pomenute “Niške novine” 1. maja 1886. godine, saznajemo da su ukupni prihodi na zabavi iznosili 634 dinara. Kada su od ove sume podmireni troškovi organizacije zabave, kao čist prihod uplaćeno je Čitaonici 478 dinara. Prvo su isplaćena “dugovanja” Živku Jovanoviću, niškom kafedžiji. Po isplati zakupnine u kasi čitaonice ostalo je oko 300 dinara. Z
ainteresovan za uspeh Niške čitaonice Atila Okoličanin, jedan od poznatih niških apotekara, posebno je koristio stranice niške štampe i preko “otvorenih pisama” iznosio teškoće u razvoju Čitaonice. Kritikovao je one koji su izabrani u Upravni odbor a nisu radili, stalno podvlačeći da “građanstvo Niša ima dovoljno inteligencije” koja neće žaliti truda i napora na planu borbe za osnivanje “opštih korisnih preduzeća” u koju je Atila Okoličanin ubrajao i Čitaonicu.
Gradska Čitaonica iz 1879. godine preteča je niške Narodne biblioteke koja svoju delatnost razvija već više od sto godina.
Za Najdražu
Izvori: “Ključ Stare Srbije” – Djordje Stamenković “Prosveta” Niš, 1997.
Wikipedia
Priredio na stranici: Novaković Č. Milan
Exe-Net