Naša kultura prebogata je različitim običajima i verovanjima. Radi se o postupcima koji se izvršavaju protiv uroka, radi sreće i zaštite od “zlih vila” i nesreće.
Većina bi rekla “Ma ko veruje u te priče?” Ipak, praksa pokazuje da mnogi veruju, a pojedini se drže parole – ako ne može da škodi…
Veliki broj običaja je vremenom nestao, ali se dosta njih transformisalo seobama naroda.
Neka imaju objašnjenja, dok se druga nemaju nikakav temelj, već se jednostavno prihvataju.
Kako se deca štite od uroka?
I danas se smatra da je uticajima zlih sila najpodložnije dete, pa ga treba čuvati na poseban način.
Neka od verovanja su kako npr. prilikom izvođenja bebe iz kuće treba da joj se obuče nešto naopako, da se ne suše stvari preko noći, da se beba ne izvodi 40 dana…
Pu pu pu
Postoji i verovanje da ukoliko je beba lepa da bi trebalo tri puta simbolično pljucnuti na nju, kako je niko ne bi urekao.
Tu su onda i verovanja da dete nosi crveni konac oko ruke, da se za detetom koje polazi iz kuće prosipa voda kako bi imalo uspeha, da se kucne tri puta u drvo da “Đavo ne čuje” ako se pre toga na glas pretpostavljalo nešto negativno o detetu itd.
Ovo su sve opštepoznati postupci koji se rade protiv uroka deteta, ali postoje i “sveta” mesta koja čuvaju bebe od nesreće.
Čudotvorni prskavac i kamen
Jedno takvo mesto je u opštini Merošina, na putu između Baličevca i Lepaje na kome se nalazi kamen pored koga je izraslo drvo divlje šljive “prskavac” i na koje, oni koji veruju u metode protiv uroka, kače bebi odeću i opremu.
Na tom drvetu i kamenu su benkice, kašičice za jelo, po neka para, sveće, krstići…
Po narodnom verovanju te stvari se stavljaju na prskavac da bi beba prestala da plače i bilo srećno, ali meštani ne znaju zbog čega je to mesto “lekovito”.
Baku koju smo zatekli kod isceliteljskog mesta kaže da kad lekar ne može da pomogne da se ljudi iz svih okolnih mesta odluče da dođu sa bebom do kamena i izvode ritual koji se, dodaje, mora izvesti da bi se dete spasilo od uroka.
“Potrebno je da se dete u subotu ili nedelju dovede do prskavca i napoji vodom. Zatim se prospe voda iz flašice na kamen koji se malo i zagrebe, a potom se pored njega ostavi neka para, a na drvo zakači bebi kašišica i benkica u kojoj je dete noć pre toga prespavalo. Od kada znam za sebe to je tako i pomaže… kažu da je to tako odvajkada”, objašnjava Radunka Grujić iz merošinskog sela Lepaja.
