Crkva je ustanovila posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove. Zadušnice su uvek subotom, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih.
Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Tog dana u crkvi se služi zaupokojena liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana. (Raspitajte se na vreme u koliko sati počinje liturgija u subotu; obično je ranije nego nedeljom, negde u 8 časova, u nekim crkvama u 7:30) Ako želite da date imena za proskomidiju dođite nešto ranije, pre početka liturgije i imena predajte pomoćniku sveštenika koji će ih uneti u oltar.
U crkvu na liturgiju potrebno je poneti:
– malo kuvanog žita
– malo crnog vina
– malu sveću za žito
– svećica za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
– spisak imena vaših upokojenih rođaka i prijatelja. (Ako dajete spisak za liturgiju, biće vam potreban još jedan za parastos posle liturgije).
– skroman novčani prilog prema svojim mogućnostima
Žito nas sibolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je sibol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.” Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
Posle liturgije u crkvi se služi parastos na kome se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana, koja smo pripremili, i na kraju vinom preliva žito. Uz imena priloži se skroman novčani prilog – naša žrtva za pokoj duša naših pokojnika za koje se molimo.
Posle parastosa se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće i uređuju se grobovi.
Iako je u jugoistočnoj Srbiji ustaljen običaj da se na grobove iznosi hrana, u duhu pravoslavne vere je da se na grob iznese: vino, sveća i žito, koje simbolizuje Vaskrsnuće – ono u koje svim srcem veruju svi pravoslavni vernici i kome se nadaju.
Sve ostalo je nepotrebno i ne čini suštinu ovog praznika. Ukoliko na grob i iznesete hranu, ona bi trebala da bude razdeljena siromasima i onima koji se tu slučajno nađu, za pokoj duše pokojnika.
Ako želite, dogovorite se sa sveštenikom da odsluži mali pomen i okadi grob. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen.
