Na konferenciji na kojoj je predstavljen februarski izveštaj NBS o inflaciji izdvojilo se pitanje – zašto je cena mnogih prehrambenih proizvoda skuplja u Srbiji nego u nekim zemljama u okruženju
Na pitanje zašto je hrana u Srbiji skupa, skuplja nego u mnogim zemljama u regionu, Tabaković je rekla da je to istina, da imamo više cene u pogledu mnogih proizvoda, ali ponovila da je „naša inflacija specifična“.
„Zato i kažem, ne ugledamo se, ne prepisujemo, imamo svoje ciljeve. Naš je cilj da narod ima održivi životni standard, koliko je to moguće u datim okolnostima i da ne ugušimo rast koji je mera u odnosu na koju se sve ostalo upoređuje. Za sve vas koji se pitaju – zašto mi imamo inflaciju višu nego neki drugi ili je sužavate na delić tog pitanja – a zašto je cena nekih proizvoda kod nas viša u odnosu na druge, ja ću opet reći, u pitanju je specifičnost Srbije koja je u različito vreme i dostigla pik inflacije, koja je imala manje rigidne mere i koja preuzimajući na sebe teret povišenih cena energenata olakšava životni standard građanima, pa su zato i putanje rasta te inflacije, ali i vraćanje u granice predviđenog cilja potpuno drugačije“ pojasnila je Tabaković.
Ona je navela sa su se svi veliki trgovinski lanci odazvali na poziv države na razgovor i da su došli sa vrlo prizemnim stavom.
Takođe je spomenula akciju države „Bolja cena“ uz pomoć koje su snižene cene mnogih osnovnih životnih namirnica.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević kazao je da postoje neki faktori koji utiču da cene proizvoda u pojedinim granama budu više kada se uporedi sa okuženjem.
„Imali smo dve sušne godine, ali je važno istaći da je kretanje cene hrane u periodu od godinu ipo do dve godine povišene inflacije manje – više bila slična u svim zemljama. Rast cena hrane na kraju 2023. godine je završio sa 8,4 posto, što je znatno manje od one cifre koju smo imali. Taj trend je negde bio više, negde manje izražen, ali tu veze može da ima i baza. Baza cena može da utiče i da u pojedinim periodima kada imate uspešnu poljoprivrednu sezonu – cene idu dole, kada je suša, onda su cene više i onda imate te međugodišnje stope značajno niže. Taj deo može da ima veze, ali bih istakao da se ova inflacija odražavala i na cene hrane u drugim zemljama. Podatak za našu analizu gde smo obuhvatili 18 evropskih zemalja, ukazuje da je prehrambena inflacija i dalje u većini tih zemalja, izuzev pet od njih, i dalje iznad nivoa. To je jedna opšta priča koja je bila karakteristična za ovaj period. Nju su vodili povećani troškovi, od izbijanja kriza, sukoba u Ukrajini, kada su se povećale cene energenata, mineralnih đubriva i ostalih sirovina, i to je nešto što se odražavalo na ovo o čemu govorimo“, kazao je Jakovljević.
Na konstataciju da je građanima često rešenje da odu u „šoping“ u neke od zemalja u okruženju i kupe hranu po nižim cenama od naših, Tabaković kaže:
„I ovde je drugačije da li kupujete u nekom maloprodajnom objektu ili odete u Lidl, na primer. Pričam bez favorizovanja, samo dajem primer. Isto tako je i sa drugim zemljama u Evropi. Pitajte proizvođače hrane i neće se složiti sa vama. Samo uključite RTS i čućete često neki od intervjua sa poljoprivrednim proizvođačima koji se žale da im se proizvodnja ne isplati, da će prosipati mleko, da će lomiti sadnice…To šta je isplativo, šta je cena održiva, to je tržište. Tu uniformnost ili jednake cene hrane ovde i u drugim zemljama, zaista je nerealno očekivati“, pojasnila je ona.
Dodala je da je pitanje šta je za koga jeftinije i da li je i ko u mogućnosti da negde ode.
„Da li mi svojim merama pružamo investitorsku, proizvođačku, održivu klimu za poslovanje. I to nije ništa mnogo ni skuplje, ni jeftinije od drugih. Došli smo do podataka da su oni svu tu negde na istom nivou. Iznenadiće vas podatak o cenama banana, to jest kada se zapitate da li možete banane da kupite negde jeftinije u bilo kom od trgovinskih lanaca? Ovaj podatak će vam dati odgovor – jedan je i jedini uvoznik iz Holandije koji snabdeva čitavu Evropu“, ukazala je ona.
Primera radi, navela je da je cena Nivea detodoransa za 4 evra skuplja u Srbiji nego u Nemačkoj, gde se proizvodi.
“ Jer kad trgovci pokušaju da budu direktni kupci od Nivee u Nemačkoj, dobiju odgovor da treba da zadovolje i pribave dokumentaciju koju smo mi ovde propisali a koja je toliko, nazovi stimulativna da trgovci moraju da odustanu od pokušaja i nastave da budu direktni uvoznici Nivee“, navela je guverner NBS.
Šta je na kraju glavni uzrok?
Dolazimo do zaključka da su glavni „krivci“ za ovu pojavu marže, odnosno monopol i konkurencija.
„Govori se o tome da načini da nekog stimulišete, sačuvate mu tržište, da to radi samo on i da svi ostali kupuju od njega. Poznato je još od prvih knjiga o tržišnj ekonomiji da se podrškom, pre svega finansijama, a onda i ostalim merama koje sprovode vlade, neke oblasti podstiču, a neke ne. Znači neko ko je jednom sklopio ekskluzivni ugovor, taj će se teško povući sa dela tržišta koje drži kao monopolista, ne dozvoljavajući konkurenciju“, kazala je Tabaković.
Izvor: EURACTIV.rs
