Koji su benefiti stavljanja tradicionalnog pića šljivovica na Uneskovu listu?

šljivovica na Uneskovu listu
Foto: Agromedia

Ministarstvo kulture i informisanja predalo je kandidaturu da tradicionalno piće šljivovica bude upisano na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Svoje mišljenje o stavljanju srpskog pića šljivovica na Uneskovu listu, izneli su stručnjaci i proizvođači rakije.

Kroz srpsku tradiciju i istoriju rakija ima jako duboke korene i veliku važnost. Bila je hrana, lek, kapital. Tradicionalno piće od šljive proizvodi se po proverenoj recepturi u starim kazanima ali i u savremenim destilerijama.

Od 2016. godine nosi zaštićeno ime srpska šljivovovica kada je od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu.

„Sama kandidatura nema posebnog značaja za proizvodnju, proizvođače ili konzumente. Međutim, za mene kao proizvođača, nekoga ko se bavi naukom i rakijom kao proizvodom u svakom smislu, ovo raduje. To govori da rakija više nije anonimna što se tiče države i nas kao naroda. To je jedan gest koji je država napravila u smislu da počinje ozbiljnije da gleda na ovaj naš nacionalni proizvod“, kaže dr Ivan Urošević, predsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije.

Sa druge strane postajemo svesni da je rakija jedan od retkih proizvoda koji su zaista autentični za nas. Prema njoj treba da se ponašamo kao nacionalnom proizvodu. Ističe da je u poslednje dve godine primetno otvaranje malih kraft destilerija koje se bave proizvodnjom kvalitetnih rakija uz opšti trend podizanja kvaliteta.

Foto: Dejan Davidović, Agromedia

Onu šljivu koju ne biste stavili u usta, ne treba ni u kazan

On je dodao da je to prilika da sa rakijom kao proizvodom izađemo na svetsko tržište. Bez toga smo mi kao malo tržište poprilično zatvoreni i ne možemo da očekujemo neke velike benefite sem ako ne pričamo o izvozu.

Iako nema preciznih podataka, procenjuje se da, od oko pola miliona tona šljive, koliko se godišnje proizvede u Srbiji, 70 odsto roda završi u rakiji.

„Osnovno pravilo kod proizvodnje rakije je da plod koji ne biste stavili usta ne treba ni u kazan odnosno u kominu. To znači da šljiva treba da bude zrela, da su čisti sudovi. Rakija se peče posle 20 dana od kupljenja. Ne treba čekati zimi kada se završe seoski radovi.

Ne sme se peći košpa, jer po pravilu u kazanu od 100 litara dozvoljeno je da budu tri koštice“, priča Milojko Lazić, voćar koji je do sada na takmičenjima osvojio preko 50 medelja i pehara.

Kako kaže, on peče samo kljuk odnosno samo vodu iz prevrele komine. Pored toga sam proces pečenja treba da traje što duže, tri do četiri sata jedan kazan. Da mlaz bude što tanji i da rakija polako curi. Međutim, dodaje, ljudi forsiraju vatru i na taj način ispari sam buke rakije, njena aroma, miris.

Foto: Agromedia

Potrebno je još raditi na edukaciji proizvođača i kvalitetu rakije

Međutim, kada je reč o kvalitetu rakije koja se proizvodi stručnjaci kažu da je on šarenolik. Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe “Valjevo“ mišljenja je da proizvođači još uvek nisu ovladali tehnologijom proizvodnje, posebno za sorte koje zahtevaju da se odmah posle fermentacije odradi destilacija.

„Problem je što nemamo uniformni kvalitet, odnosno od svakog proizvođača imamo njegovu rakiju. Šta nam nedostaje? Nedostaje nam znanje, tehnologija, mašine za izbijanje koštice, malo savremeniji kazani. Zadržali smo se na tradicionalnom načinu proizvodnje, kako su to radili naši dedovi pre 50 godina. Ljudi veoma malo posvećuju pažnju samoj proizvodnji“, rekao je Milinković, savetodavac za voćarstvo.

Ono što je najpogubnije u celoj priči, kaže on, je da najkvalitetnije plodove prodaju, a ono što ne može da se proda stavljaju u rakiju, zatim kupe i plodove koji nisu zreli, sve to izmešaju i dobiju rakiju koja nije zadovoljavajućeg kvaliteta.

Kako kaže Milinković, naša šansa u preradi voća jeste proizvodnja rakije koja bi mogla da se izvozi i prodaje, ali bi morali mnogo ozbiljnije da pristupimo problemu i još više radimo na edukaciji proizvođača i podizanju kvaliteta.

Izvor: agromedia.rs
Dostava hrane u Nišu