Iako rakija predstavlja omiljeno domaće piće, sam naziv potiče od turske reči raki. U pojedinim pisanim izvorima navodi se da je proizvodnja voćne rakije na našim prostorima započeta tokom turske vladavine. Najpoznatija je šljivovica.
Turci su u naše krajeve doneli mnogobrojne voćne vrste i bakarni kazan, od turskog kazgan. Proizvodnja voćnih rakija u Srbiji vremenom je postala deo tradicije. Ukus domaće rakije mnogima predstavlja užitak, te se rado okupljaju da nazdrave, a šljivovica je postala srpsko nacionalno piće.
Poznato je da svako domaćinstvo u našoj zemlji poseduje bar jednu flašu šljivovice. Male rakijske čašice ispijaju se ujutru, posle ručka ili pred spavanje. Rakija se često služi kao aperitiv uz meze. Količina etanola koji se nalazi u 100 litara pića izražava se volumnim procentima (% vol). Domaće rakije sadrže i do 60 % alkohola. Domaćini svoje omiljeno piće čuvaju u hrastovim bačvama ne bi li sačuvali aromu.
Da li ste znali da je šljivovica ušla u registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije? Ovo alkoholno piće, koje se dobija destilacijom prevrelog kljuka od šljiva, 2015. je zvanično proglašeno delom kulturnog nasleđa.
Proces prerade šljive u rakiju okuplja sve članove porodice
Proces prerade obuhvata mnogo faza: od branja, preko vrenja i destilacije prevrelog kljuka do odlaganja rakije u burad. Pored kazana se najčešće okupljaju muškarci, dok ostale pripremne radnje obavljaju svi članovi porodice. U Srbiji postoje male porodične firme koje proizvode rakiju na tradicionalni način. Kvalitetnu rakiju je moguće pronaći u nekoj od destilerija širom zemlje. Proizvodnja rakije šljivovice posebno je razvijena u centralnim i zapadnim delovima Srbije.
Šljivovica od suvih šljiva
Mnogi koji su probali tvrde da se ukus šljivovice pravljene od suvih šljiva razlikuje od ukusa na koji smo navikli. Specifičan način pripreme odlikuje ovu vrstu pića i obezbeđuje joj poseban ukus i miris. Zvuči zanimljivo? Probajmo!
Autor: Dragana Dimitrijević
