Prve slike sa Marsa stigle su na zemlju nakon sletanja NASA rover “Persevirens”-a.
Nakon sedam meseci putovanja, NASA rover “Persevirens” sinoć je nešto posle 21.45 po srednjeevropskom vremenu ušla u atmosferu Marsa. Prve slike sa Marsa već su emitovane, a prvi uzorci bi mogli da počnu da se skupljaju ovog leta.
Potraga za znakovima mogućeg života u istoriji susedne planete, otpočela je lansiranjem rovera 30. jula 2020. iz Vazduhoplovne stanice Kejp Kanaveral na Floridi. Letelica je prešla 470 miliona kilometara a sletala je u krater Jezero – bazen širok 45 kilometara na Marsovoj severnoj polulopti.
Naučnici veruju da je pre 3,5 milijardi godina taj krater bio dom reci koja se ulivala u jezero.
Krater je zbog sličnosti u reljefu nazvan Jezero, prema bosanskom mestu. Njegovi meštani su preko video bima u dvorištu jedne škole pratili prenos sletanja rovera američke svemirske agencije.
Nešto posle 21.45 po srednjeevropskom vremenu letelica je ušla u atmosferu Marsa. Jedan od najkompleksnijih manevara na njenom putu bilo je sletanje koje su inženjeri nazvali „sedam minuta užasa“ tokom kojih se robot suočio s izrazito visokim temperaturama i brzinama. Aktivirani su supersonični padobrani a zatim i mali raketni motori, koji su polako spustili rover na površinu planete.
Touchdown confirmed. The #CountdownToMars is complete, but the mission is just beginning. pic.twitter.com/UvOyXQhhN9
— NASA (@NASA) February 18, 2021
“Persevirens” je morao da se pouzda u do sada u praksi neispitane navigacione sisteme i pomagala, da bi izbegao brojne opasnosti poput stena, brda i strmih ivica kratera.
Uzorci će biti prikupljani do 2031
Misija američke svemirske agencije je da se nađu tragovi ranijeg života na Crvenoj planeti, tako što će se godinama skupljati uzorci stena.
Zapečaćene tube treba zatim da se vrate na Zemlju u jednoj misiji u budućnosti tokom 2030-ih, da bi se tu analizirali. Možda na kraju odgovore na jedno od pitanja koje nas opseda vekovima, odnosno da li smo sami u Univerzumu, rekao je Tomas Zurbuhen, pomoćnik direktora za nauku u Nasi.
Letelica nazvana “Persevirans” najveća je i najkompleksnija ikad poslata na Mars. Izgradila je Džet Propalšon laboratorija u Kaliforniji. Teška je jednu tonu i opremljena je robotskom rukom dugom preko dva metra i sa 19 kamera.
Američki robot je vozilo veličine automobila. Tehnološki je najsavremeniji ikad napravljen, sa brojnim kamerama, mikrofonima, bušilicama i laserima. Vozilo sa šest točkova koje ide na pogon plutonijuma treba da izvadi sitne geološke uzorke koje bi trebalo da se vrate nazad na Zemlju oko 2031. godine. Ukupan trošak je preko osam milijardi dolara.
Već su emitovani prvi snimci a prvi uzorci bi mogli da počnu da se skupljaju ovog leta.
After 203 days and 300 million miles, our @NASAPersevere landed on Mars at 3:55 p.m. EST on Feb. 18. After spending some time checking out its systems, it’ll be rolling across the Red Planet, looking for signs of ancient Martian life. https://t.co/3Tr7doXdJS pic.twitter.com/FhwoXz5l4n
— NASA (@NASA) February 19, 2021
U prvim mesecima misija neće biti posvećena svom glavnom cilju, tada će se sprovoditi paralelni eksperimenti.
NASA hoće da dokaže da je moguće da motorizovana letelica leti na drugoj planeti. Helikopter Ingenjuity treba da uspe da se digne u vazduh čija gustina je jedan odsto od atmosfere Zemlje. Takođe dva mikrofona bi mogla prvi put da zabeleže zvuke sa Marsa.
NASA će takođe ekperimentisati o proizvodnji kisonika direktno na licu mesta preko instrumenta veličine akumulatora za automobil koji funkcioniše malo kao biljka, udiše ugljen dioksid iz marsovske atmosfere. Taj kiseonik bi mogao da služi ljudima koji bi došli da se tu nastane, ali takodje i kao gorivo.
Izvor: Insajder
