Farmaceutski fakultet Novi Sad, raspisao je konkurs za upis generacije 2024/2025. Pored osnovnih studija Farmacije i Medicinske biohemije u Novom Sadu, u Visokoškoloskoj jedinici Niš moguće je upisati studijski program Farmacija.
Buduće brucoše u ovom periodu iščekivanja prijemnog ispita, dodatno muče pitanja:
- Šta kada završim fakultet?
- Kako može izgledati moj karijerni put?
Kako bismo odgovorili na ova pitanja i uklonili nedoumice, razgovarali smo sa Draganom Radojčinom, diplomcem FFNS-a, doktorandom, a danas i asistentom na fakultetu na kom je i diplomirao.
Kako je izgledao tvoj put od završetka studija, do upisa na doktorske studije i izbora u zvanje asistenta na FFNS?
Odmah po završetku studija, uradio sam obavezni staž u trajanju od 6 meseci i pristupio polaganju državnog ispita. Sa ove tačke gledišta – državni ispit, iako stresan, nije bio težak ni strašan kako se činio. Ispitivači pitaju osnovna pitanja iz oblasti medicinske biohemije, hematologije i hemostaze, medicinske dokumentacije i naravno Ustava i zdravstvenog zakonodavstva. Ukoliko nešto niste najbolje naučili tokom studija, ne brinite, sve ovo možete ponoviti tokom pripravničkog staža.
Odmah po završetku studija upisao sam doktorske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na smeru Klinička istraživanja.
Prvo zaposlenje u zvanju magistra farmacije – medicinskog biohemičara imao sam u Zdravstvenoj ustanovi Medlab. Rad u ovoj ustanovi mi je doneo mnogo znanja i usavršavanja u smislu rada u laboratoriji i širokog dijapazona analiza koje ova zdravstvena ustanova nudi. Moje sledeće radno mesto bilo je u kliničko- biohemijskoj laboratoriji Opšte bolnice Kikinda.
Zbog epidemiološke situacije i vremenskih ograničenja odlučio sam da doktorske studije nastavim na mom matičnom fakultetu, pod mentorstvom prof. dr Snežane Polovine i prof. dr Aleksandre Jovanović Galović. Tada sam i prihvatio posao saradnika u nastavi. U početku na predmetima Uvod u laboratorijski rad i Medicinska biohemija, a kasnije i na predmetu Endokrinologija. Pre zaposlenja na fakultetu, imao sam iskustva iz obrazovanja jer sam četiri godine radio u Srednjoj stručnoj školi „Miloš Crnjanski” u Kikindi kao stručni saradnik na predmetima Medicinska biohemija, Laboratorijske tehnike, Farmakologija, Farmaceutska hemija sa analitikom lekova i delimično na predmetima Histologija i Anatomija.
Od prošle godine sam specijalizant Medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i trenutno sam na obavljanju staža u laboratoriji Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine. Ovo je za mene jedno novo iskustvo i neizmerni izvor mogućnosti za usavršavanje i usvajanje novih znanja. Na specijalizaciji imam priliku da vidim rezultate laboratorijskih ispitivanja koji se retko viđaju u drugim vrstama laboratorijama.
Šta te je motivisalo da prihvatiš posao asistenta na predmetima Medicinska biohemija i Endokrinologija?
Rad u obrazovanju me uvek privlačio zbog velike želje da dalje prenesem svoje znanje. Veliko je zadovoljstvo približiti učenicima/studentima medicinsku grupu predmeta i pokazati da je medicina zaista logična i izuzetno lepa nauka.
Medicinska biohemija je kompleksna nauka koja zahteva integrisanje znanja iz oblasti biologije, hemije, fiziologije, patofiziologije, patologije i matematike. Lepota ovog predmeta je u tome što na sveobuhvatan način objašnjava procese u organizmu, i u fiziološkim i u patološkim uslovima, i na taj način doprinosi dijagnostici, a potom i lečenju pacijenata, poboljšanju njihovog kvaliteta života, kao i ranom otkrivanju bolesti.
Endokrinologija kao nauka izučava hormone i funkcionisanje organizma i usko je povezana sa medicinskom biohemijom. Hormoni utiču na sve procese u organizmu dovodeći do određenog odgovora organizma. Da bi se bavili laboratorijskom dijagnostikom i medicinom veoma je bitno razumeti procese koji se ovde dešavaju i njihovu kauzalnost, u cilju ispravne dijagnostike, a potencijalno i lečenja pacijenata.
Kako opisuješ svoje iskustvo koje si stekao kroz poziciju asistenta na Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad: koje su tvoje odgovornosti i kako doprinosiš obrazovanju studenata?
Obaveze asistenta na fakultetu, pored održavanja vežbi studentima, podrazumevaju i druge aspekte kao što su: administrativni poslovi (vođenje evidencije prisustva, bodova i ocena), testiranje znanja studenata, održavanje konsultativnih sastanaka sa studentima, pružanje pomoći studentima u savladavanju gradiva i polaganju ispita, kao i pružanje podrške profesorima u izvođenju raznih predmetnih aktivnosti i komunikacije sa studentima.
Asistent ima odgovornost prema studentima da im, što je bolje moguće i jasnije, prenese znanje i veštine koje su predviđene kurikulumom predmeta. Na nama je velika odgovornost: za stručnost sadašnjih studenata, a budućih akademskih građana, kao i za usmeravanje studenata u etičkom smislu i upućivanje u naučno-istraživački rad, ukoliko odluče da krenu tim putem.
Gledajući prethodnu godinu rada na poziciji asistenta, svoje iskustvo bih opisao kao dinamično, izazovno, ali i zanimljivo i nadahnjujuće.
Uveliko radiš i na doktoratu, da li možeš da nam kažeš nešto više o temi tvog istraživanja?
O temi istraživanja mog doktorata sam dugo razmišljao. Uz pomoć profesora Gigova, još iz studentskih dana zainteresovala me oblast uticaja lekova i suplemenata na laboratorijske analize. Ovo je izuzetno značajna oblast jer se u dijagnostici neretko zaboravlja na njih. Uticaj suplemenata je potencijalno i značajniji jer se nalaze u slobodnoj prodaji, a regulative za njihovu registraciju su „blaže”. Unos ovih supstanci može potencijalno da dovede do značajnih odstupanja dobijenih laboratorijskih vrednosti od stvarnih vrednosti, što može dovesti do izostanka uspostavljanja dijagnoze ili postavljanja pogrešne dijagnoze, a time i lečenja. Sa druge strane, ovo je oblast u okviru koje bi uvek moglo da se istražuje i nikada nije dovoljno istraženo. Na kraju, uz pomoć profesorke Polovine i profesorke Jovanović Galović, odlučio sam za istraživanje uticaja koenzima Q10 na laboratorijske parametre i ultrazvučne parametre kod pacijenata koji imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju i leče se hemodijalizom, kao osetljive grupe pacijenata.
Kako balansiraš između svih svojih obaveza: na doktorskim studijama, istraživačkom radu i asistentskom poslu?
Balnasiranje između svih obaveza na poslu, fakultetu, srednjoj školi i doktoratu je izuztno izazovno. Smatram da je ključ: dobra organizacija. I naravno, potrebno je da postoji dijalog sa ustanovama, koje treba da imaju sluha za vas i da su otvoreni za mogućnosti dogovora. Lično sam imao sreće: da je načelnik moje službe imao sluha za moj rad i smene, ali i da kolektiv srednje škole i fakulteta ima razumevanja prilikom pravljenja rasporeda predavanja i vežbi.
Kako vidiš budućnost farmacije?
Farmaceutska industrija se razvija u korak sa ostalim industrijama i tehnologijom. U budućnosti možemo očekivati veliki napredak u smislu terapije, oblika lekova, komplijanse… Takođe, napredak se može očekivati i u oblasti medicinske biohemije, gde, uz pomoć tehnologije, robotike i veštačke inteligencije možemo očekivati da će se krv uzorkovati uz pomoć robota navođenih ultrazvukom, imaćemo sisteme koji su povezani i uzorci će se analizirati na osnovu algoritama. I konačno, tumačenje rezultata će se vršiti na osnovu veštačke inteligencije. Zbog ovog ubrzanog napretka u svim sferama, smatram da možemo očekivati da će se i dijagnoza postavljati i terapija određivati uz pomoć veštačke inteligencije.
Koje su tvoje lične ambicije u vezi sa tvojom karijerom?
Profesionalno bih želeo da se i dalje bavim kliničko-laboratorijskim radom, ali i istraživačkim uz obrazovnu delatnost. Prioriteti su mi završetak doktorskih studija i zdravstvene specijalizacije, a nakon toga bih se fokusirao na implementaciju stečenog znanja i na profesionalno usavršavanje.
Šta bi poručio novim generacijama studenata koji upisuju FFNS?
Za izučavanje farmacije, biohemije i generalno zdravstvenih nauka, ukoliko žele da budu dobri u onome čime se bave, potrebno je mnogo truda, rada, vremena i strpljenja.
Bez obzira na ovo vreme savremenih tehnologija, koje iz dana u dan sve više napreduju i omogućavaju nam lakši rad i lagodniji život, smatram da je potrebno naučiti osnovne principe rada i od sebe napraviti profesionalca koji može da se snađe u svim situacijama, pa čak i bez tehnologije. Tehnologije može biti, a i ne mora, ali znanje je nešto što niko ne može da nam oduzme. Pa ni pad interneta ili računara!
***
Prvi korak koji očekuje buduće brucoše jeste polaganje probnog prijemnog ispita iz hemije. Prijave su već u toku i biće otvorene do 12. juna putem mejla: office@faculty-pharmacy.com (za polaganje u Novom Sadu) i office.nis@faculty-pharmacy.com (za polaganje u Nišu).
Probni prijemni ispit iz hemije održava se 15. juna od 12 časova na adresama Farmaceutskog fakulteta, Novi Sad:
- Novi Sad, Trg mladenaca 5
- Niš, Obrenovićeva 55 (IV sprat)
Maturantima, a sada već i budućim studentima želimo puno uspeha na prijemnim ispitima!
