Zimska ili sezonska depresija je sezonski afektivni poremećaj odnosno podskup poremećaja raspoloženja koji je povezan sa promenama godišnjih doba.
Počinje i završava se otprilike u isto vreme svake godine. Simptomi najčešće počinju u jesen i nastavljaju se u zimskim mesecima, troše energiju i čine da se ljudi koji pate od ovog poremećaja osećaju neraspoloženo a povlače se tokom proletnjih i letnjih meseci.
Simptomi
- osećanje bezvoljnosti, tuge ili potištenosti veći deo dana skoro svakodnevno,
- gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima se nekada uživalo;
- nizak nivo energije i osećaj usporenosti, umor, smanjen libido;
- problem sa spavanjem; previše spavanja, otežano buđenje,
- doživljaj žudnje za ugljenim hidratima, prejedanje i povećanje telesne težine;
- poteškoće s koncentracijom, teškoće u donošenju odluka, razdražljivost;
- osećanje beznadežnosti, bezvrednosti i krivice;
- misli o samoubistvu;
- stanje tokom leta može uključivati povećanu anksioznost.
Faktori rizika
Zimska depresija se češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca i češće kod mlađih nego kod starijih osoba. Faktori koji mogu povećati rizik od nastanka ovog oboljenja uključuju:
- porodičnu istoriju,
- smanjena fizička aktivnost, nepravilna ishrana i stres,
- već postojeća dijagnoza bipolarnog poremećaja ili depresije major. Ljudi koji imaju bipolarni afektivni poremećaj su u većem riziku od pojave sezonskih afektivnih poremećaja odnosno zimske depresije. Tokom letnjih meseci kod njih je izražena epizoda manije ili hipomanije a tokom zimskih su najgalenije depresivne epizode
- nizak nivo vitamina D zbog promena u intenzitetu dnevne svetlosti i njenom trajanju.
Naučnici nisu apsolutno sigurni kako nastaje ovaj poremećaj ali smatraju da tokom zimskih meseci dolazi do promene unutrašnjeg biološkog sata usled manjka sunčeve svetlosti a koji inače reguliše raspoloženje, san i hormone.
Takođe zbog deficit sunčeve svetlosti dolazi i do neravnoteže lučenja neurotransmitera u mozgu odnosno do smanjenog lučenja serotonina i dopamina koji se smatraju hormonima sreće i dobrog raspoloženja a do povećanog stvaranja melatonina koji utiče na obrasce dužeg spavanja, osećanja letargičnosti, tromosti i pospanosti.
Komplikacije
Ukoliko se ne leči i zimska depresija se može pogoršati i dovesti do:
- značajnog narušavanja kvaliteta života,
- socijalnog povlačenja i izolacije
- zanemarivanja svojih obaveza i problema na poslu ili u školi, pada produktivnosti,
- zloupotrebe supstanci,
- drugih poremećaja mentalnog zdravlja,
- suicidalnih misli i ponašanja.
Normalno je da imate dane kada se osećate loše ali ako takvi dani potraju, duži period se osećate loše i ne možete da se motivišete da radite aktivnosti u kojima ste ranije pronalazili zadovoljstvo, ukoliko su se vaši obrasci apetita i spavanja promenili, osećate se beznadežno ili razmišljate o bezvrednosti života obratite se lekaru psihijatru, psihologu, psihoterapeut.
U lečenju se primenjuje kombinacija farmakoterapije, svetlosne terapije i psihoterapije a ono što sami možemo da uradimo u cilju prevencije ili da bismo olakšali simptome jeste bavljenje fizičkom aktivnošću, pravilna i redovna ishrana, zdrav san i negovanje zdravih životnih stilova.
Jelena Krstić; psiholog, psihoterapeut pod supervizijom
Poliklinika Anima plus
Bulevar Nemanjića 85a,
Tržni centar zona 2, lokal br. 69
18000 Niš
animaplusnis@gmail.com
www.animaplus.rs
Pratite nas na Facebooku
