Šta je alkoholizam, kakve posledice izaziva, koji su simptomi, i kako ga lečiti?

Od davnina je postojala potreba ljudi za instant rešenjima neprijatnih i nedostatnih situacija, a alkohol je sa svojim brzim farmakološkim mehinizmima delovanja na neurotransmisiju limbičkog sistema, bio idealno, a dostupno rešenje tih intencija, stvarajući brzo i lako intenzivan osećaj opuštenosti, zadovoljstva, radosti, zaborava, dovodeći tako do privremenog , ali uspešnog bekstva iz surove realnosti u imaginarni svet nerealnog blaženstva.

Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline.

Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni o kakvoj lošoj navici, kako se to često u narodu misli, več o pravoj bolesti koju treba lečiti .

O alkoholizmu, posledicama, njegovoj rasprostranjenosti u Srbiji, simptomima, kako ga lečiti i da li je uopšte izlečiv, razgovarali smo sa Prim. dr Vesnom Dimitrijević :

Alkohol je legalizovana psihoaktivana supstanca, čija je upotreba široko raspostranjenja u celom svetu. Takođe, alkohol je i naješće zloupotrebljavana psihoaktivna supstanca u svetu. Ima stimulišuća svojstva , dovodi do blage euforije, smanjenja napetosti, daje osećaj sigurnosti, smanjuje kritičnost i socijalnu anksioznost. Konzumacija alkohola je društveno prihvatljiva, a u našem društvu čak i favorizovana do nivoa obaveznog rituala u mnogim društvenim situacijama.

Rizične kategorije

Rizik za razvoj poremećaja upotrebe alkohola je veći kod osoba čiji roditelji, ili bliski rođaci imaju probleme u vezi prekomernom konzumacijom alkohola, potom kod osoba sa poremećajima mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija, shizofrenija ili bipolarni poremećaj, kao i kod osoba sa istorijom emocionalnih, ili drugih trauma. Imati prijatelje, ili bliskog partnera, koji redovno pije, povećava rizik za nastanak poremećaja upotrebe alkohola. Glamurozni način, na koji se piće ponekad prikazuje u medijima takođe može poslati poruku da je u redu piti previše.

Kada prihvatljiva konzumacija postaje rizična

Važno je definisati kada društveno prihvatljivo pijenje , postaje rizično , odnosno prelazi u domen patološkog (zloupotreba, bolest zavisnosti). Smatra se da je  umereno pijenje,  dva pića dnevno za muškarce i jedno  piće dnevno za žene (žene imaju 20% manje enzima alkohol dehidrogenaze, koji učestvuje u razgradnji alkohola) , odnosno 7.pića nedeljno za žene, ili  14. pića nedeljno za muškarce. Pod standardnim pićem, podrazumeva se jedna flaša piva (330ml sa 5%alkohola), čaša vina (140ml sa 12%alkohola), čaša žestokog pića (40ml sa sa 40% alkohola).

Alkoholizam je hronična, recidivantna bolest mozga. Definiše je kompulzivno pijenje, gubitak kontrole nad količinom popijenog alkohola, zaokupljenost i neodoljiva žudnja za uzimanjem alkohola, nastavak upotrebe alkohola uprkos izazivanju brojnih problema. Potreba da se povećava količina unetog alkohola, kako bi se postigao raniji efekat, ili pojava  apstinencijalnih simptoma u slučaju naglog smanjena, ili potpunog prekida unosa alkohola.

Srbija na 4. mestu u Evropi, 6. u svetu po potrošnji alkohola po glavi stanovnika

Istraživanja, pokazuju da je Srbija na četvrtom mestu u Evropi, odnosno na 6.mestu u svetu  po potrošnji alkohola, sa ukupno 11. litara alkohola po glavi stanovnika. Piće izbora u Srbiji je u 51.5% pivo, a svakodnevno konzumiranje 50. i više gr etanola, nalazi se kod 3,9% odraslog stanovništva Srbije, što predstavlja jedan od indikatora „teškog pijenja“. Razlozi za alkoholizam su, socijalno beznađe, siromaštvo, nezaposlenost i tzv “običajna” konzumiranja – piće je obavezno u svim prilikama, bilo da se slavi ili tuguje. Tome doprinosi i blagonaklon stav društva, u kome još uvek nije razvijena svest o tome da je alkoholizam bolest.

Inače, alkoholizam se po obolevanju i smrtnosti nalazi se na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. To je i dalje bolest sa najnižom stopom lečenja. Od ukupnog broja lečenih alkoholičara, polovinu čine mladi od 25 do 30 godina.

Alkohol godišnje ubije oko tri miliona ljudi širom sveta, a prekomerno konzumiranje alkohola ubije više ljudi nego HIV, turbekuloza i razno nasilje.

Mnoge saobraćajne nesreće, ubistva, povrede, kardiovaskularne i neke infektivne bolesti povezani su sa konzimiranjem alkohola i od toga godišnje umre 5,3% svetske populacije. Ukupno,10% žena i 20% muškaraca ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za zloupotrebu alkohola tokom života, a 3-5 % žena i 10 % muškaraca ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za dijagnozu alkoholne zavisnosti tokom života.

Iako postoji izvesna doza kontroverze, većina podataka ukazuje na značajno veću učestalost suicida u osoba sa poremećajima vezanim za zloupotrebu alkohola nego u opštoj populaciji.

Istraživanja o upotrebi alkohola, pokazuju da je čak 92,7 % srednjoškolaca u Srbiji do svoje 18. godine imalo iskustva sa alkoholom, a njih 69,5 % je pilo, ili imalo iskustvo pijanstva. Alkohol uglavnom, redovno konzumira 58.5% srednjoškolaca, u vreme izlazaka u grad vikendom, a prvi kontakt sa alkoholom 60% njih, imalo je  u društvu vršnjaka, a 40% u okviru porodice.Alkohol svakodnevno konzumira 1,1% učenica i 2,5% učenika.

Istraživanja pokazuju da upotreba alkohola tokom adolescencije može ometati normalan razvoj mozga adolescenta i povećati rizik od razvoja alkoholom uzrokovanih bolesti,odnosno dovesti do akutnih posledica kao što su različite povrede , seksualni napadi, predoziranje alkoholom sa smrtnim ishodom – uključujući  i saobraćajne nesreće .

Štetna upotreba alkohola uključuje svaku upotrebu alkohola koja ugrožava zdravlje, ili sigurnost, ili uzrokuje druge probleme povezane s alkoholom. Tu spada i takozvano „Binge Drinking “  – obrazac pijenja kada muškarac u roku od dva sata popije pet ili više pića, a žena u roku od dva sata popije najmanje četiri pića. Poremećaji nastali uzimanjem  alkohola, mogu varirati od blagih do teških oblika. Međutim, čak i blaži poremećaj može eskalirati i dovesti do ozbiljnih problema, što ukazuje na značaj ranog prepoznavanja i  lečenja.

Zato je potrebno obratiti pažnju na prisistvo sledećih simptoma:

• Gubitak kontrole nad popijenom količinom alkohola.
• Osoba želi da smanji unos alkohola , ali u tome ne uspeva. Puno vremena provodi u nabavci, konzumaciji, ili oporavku od  od upotrebe alkohola.
• Osećanje snažne žudnje, za pijenjem alkohola
• Neispunjavanje glavnih obveza na poslu, u školi ili kod kuće zbog učestale upotrebe alkohola
• Nastavljanje pijenja alkohola iako postoji svest  o  tome, da to uzrokuje fizičke, socijalne, profesionalne, ili porodične probleme. Odustajanje ili smanjenje socijalnih i radnih aktivnosti i hobija. Uzimanje alkohola u situacijama kada je to opasno, na pr.tokom vožnje, plivanja,skijanja…
• Razvijanje tolerancije na alkohol, pa su potrebne sve veće količine, da se oseti njegov učinak, ili postoji smanjeni učinak od iste količine.
• Simptomi apstinencije, koji nastaju nakon naglog smanjenja , ili prekida unosa alkohola- znojenje, ubrzani rad srca, drhtanje ruku, ili celog tela, problemi sa spavanjem, mučnina i povraćanje, a u težim oblicima i zastašujuće halucinacije, vidne i slušne, nemir i uznemirenost, epilepticni napadi.
• S obzirom da postoje brojni socijalni stereotipi, u vezi sa problemom alkoholizma (alkoholičari su oni koji spavaju na ulici), poricanje problema je uobičajeno. Osoba, nema uvid u problem, minimizira zloupotrebu alkohola, ili koliko je problema u životu povezano s upotrebom alkohola. Često alkoholizam biva neprepoznat i od stane lekara , naročito ukoliko ako je oboleli bolje obrazovan, višeg socio-ekonomskog statusa ili je žena koja ne odgovara stereotipu.
• Osobe sa poremećajem upotrebe alkohola oklevaju da potraže pomoć jer ne prepoznaju da imaju problem. Intervencija bliskih osoba može pomoći da se problem  prepozna, odnosno da se prihvati da je potrebna stručna pomoć.

Posledice

• Posledice zloupotrebe alkohola su brojne. Smanjena je sposobnost rasuđivanja i inhibicija, što osobu dovodi u brojne rizične situacije.
• Učestvovanje ili izazivanje saobraćajnih nesreća , kao i drugih vrsta slučajnih povreda, poput davljenja.
• Problemi u porodici, ili u emocionalnim vezama.
• Loši rezultati na poslu ili u školi.
• Povećana verovatnoća da će se počiniti nasilna krivična dela, ili biti žrtva zločina.
• Problemi sa zakonom, ili problemi sa zaposlenjem ili finansijama.
• Problemi sa upotrebom drugih supstanci.
• Učestali rizični, nezaštićeni seksualni odnosi, ili seksualno zlostavljanje, ili silovanje.
• Povećan rizik od pokušaja i realizovanih samoubistva.
• Oboljenje jetre, uvećana masna jetra (steatoza jetre), upala jetre (alkoholni hepatitis),kao i vremenom nepovratno uništavanje i pretvaranje plemenitog jetrinog tkiva u ožiljno (ciroza).
• Probavni problemi, upala sluznice želuca (gastritis), čir na želucu i jednjaku. Takođe može ometati apsorpciju vitamina B i drugih hranljivih sastojaka.Oštećenje pankreasa ili dovesti do upale pankreasa (pankreatitis).
• Srčani problemi. Prekomerno piće može dovesti do visokog krvnog pritiska i povećava rizik od srčane insuficijencije ili moždanog udara. Možedovesti do ozbiljnu srčane aritmije koja se naziva atrijalna fibrilacija.
• Komplikacije dijabetesa. Alkohol ometa oslobađanje glukoze iz jetre i može povećati rizik od niskog nivoa šećera u krvi (hipoglikemija), naroćčito opasno kod osoba koje imaju dijabetes i uzimju insulin , za smanjenje nivoa šećera u krvi.
• Dovodi do seksualne disfunkcija funkcije i menstrualnih poremećaja.Prekomerna konzumacija alkohola može izazvati erektilnu disfunkciju kod muškaraca,a kod žena može prekinuti menstruaciju.
• Može dovesti do nistagmusa, uzrokovati slabost i paralizu očnih mišića zbog nedostatka vitamina B-1 (tiamina). Nedostatak tiamina takođe može biti povezan sa drugim promenama na mozgu, poput ireverzibilne demencije, ako se odmah ne leči.
• Upotreba alkohola tokom trudnoće može prouzrokovati pobačaj. Takođe može izazvati fetalni alkoholni sindrom, što rezultira rađanjem deteta koje ima fizičke i razvojne probleme, koji traju tokom života,tako rođenog deteta.

Lečenje:

• Lečenje poremećaja upotrebe alkohola,u zavisnosti od težine kliničke slike može biti ambulantno, ili u specijalizovanim ustanovanma za lečenje bolesti zavisnosti. Podrazumeva upotrebu lekova i različitih psihoterapijskih procedura.
• Mehanizam delovanja lekovi koji se koriste u lečenju alkoholne bolesti, je različit. Koriste se lekovi koji  smanjuju žudnju za alkoholom,kao i lekovi koji u kombinaciji sa alkoholom dovode do neprijatnih reakcija (averzvna terapija).
• Psihološko savetovanje, grupna, individualna, porodična psihoterapijaterapija, omogućavaju bolje razumevanje problema zavisnosti i psiholoških aspekata zloupotrebe alkohola.
• Podrška porodice je važan deo procesa oporavka.
• Poremećaji upotrebe alkohola često se javljaju kao posledica , ili zajedno s drugim poremećajima mentalnog zdravlja, te je potrebno lečenje osnovnog ili komorbiditetnog poremećaja.
• Važno je napomenuti da nije moguće IZLEČENJE alkoholne bolesti ,odnosno osoba koja prekomerno pije , ne može da pije umereno. Jednom izgubljena kontrola nad popijenom količinom alkohola, se ne može vratititi. Zato govorimo o ZALEČENJU, odnosno doživotnoj apstinenciji.

Izvor: www.psihocentarmm.com