U Srbiji krv više neće moći da se daje pojedinačno u bolnici ili grupno na akcijama u firmama i ustanovama da bi se rizik od prenosa hepatitisa ili HIV-a smanjio na najmanju moguću meru.
Zakon o transfuzijskoj medicini, čija puna primena počinje od 1. januara 2019. godine, predviđa da dobrovoljni davaoci neće kao do sada moći da u bilo kom trenutku daju krv u bolnicama u svojim opštinama, već samo kada je u njihovom mestu zakazana akcija davalaštva.
Prikupljanjem krvi baviće se samo instituti za transfuziju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Institut za transfuziju krvi Srbije pripremaće „krovni” godišnji plan akcija davanja krvi, na osnovu projekcija potreba bolnica u Srbiji.
Transfuziološke službe, kojih sada ima u gotovo svakoj bolnici, postepeno će se transformisati u takozvane banke krvi. To znači da neće prikupljati krv, već je isključivo čuvati i pripremati pacijente za transfuziju. U Srbiji se čak 48 transfuzioloških službi bavi obradom krvi.
Po modelu zemlja Evropske unije
“Da bi se rizik prenosa zaraznih bolesti sveo na minimum potrebno je centralizovati celu oblast dobrovoljnog davanja”, kaže direktorka niškog Zavoda za transfuziju, Vesna Knežević.
Ona dodaje da je u toku pripremni period novog zakona i da je strah da će biti manje donora neopravdan.
“Davaoci krvi će i dalje moći da daju krv u svojim mestima, u akcijama,koje će Zavod za transfuziju organizovati u saradnji sa Crvenim krstom”, dodaje Kneževićeva.
Novi sistem ne bi trebalo da obeshrabri davaoce, tvrde nadležni, jer će biti jasnija organizacija na terenu, to jest znaće se precizno ko, kada i gde uzima krv.
U sadašnjem sistemu ne zna se ni tačan broj dobrovoljnih davalaca, jer su zajedno s njima i oni koji ciljano daju krv za člana porodice.
