Nije Srbin onaj ko u kući nema kesu punu kesa

Za razgradnju plastične kese je neophodno najmanje 400 godina; Foto: Pixabay
Za razgradnju plastične kese je neophodno najmanje 400 godina; Foto: Pixabay

Brojni požari i poplave, kao i nagle klimatske promene pokazatelji su da priroda nije u ravnoteži, i da se svi moramo posvetiti očuvanju planete Zemlje, koja je naš dom.

Zagađenje, između ostalog, prouzrokuje i upotreba plastične ambalaže, naročito kesa. Nepravilno odlaganje dovodi do toga da kese završe u rekama i šumama, gde ugrožavaju životnu sredinu.

Svaki Srbin dnevno iskoristi 20 kesa

Nije Srbin onaj ko u kući nema kesu punu kesa”, saglasan je sa ovom šaljivom tvrdnjom profesor političke i socijalne ekologije na FPN-u Darko Nadić, koji je ubeđen da Srbi imaju “veliku ljubav” prema kesama, jer one za mnoge predstavljaju “neku vrstu nostalgije” za nekim davnim vremenima.

Podaci govore, kaže profesor, da danas u Srbiji dnevno svaki čovek iskoristi 20 kesa, a da, kada se vrati kući i robu spakuje u ostavu ili frižider, te kese idu u kantu za đubre, završavaju na deponiji u Vinči ili na nekoj od krošnji drveća.

“Godišnje dve milijarde kesa se potroši u Srbiji, veoma malo ljudi na neki način reciklira te kese tako što će u njih stavljati kućanski otpad. I ako se recikliraju, ta vrsta reciklaže nije ekološki prihvatljiva”, kaže Nadić i podseća da se tanke plastične kese uglavnom ne mogu reciklirati, jer su već dobijene reciklažom različitih plastičnih materijala.

Ograničiti upotrebu plastičnih kesa!

U Evropi i svetu se na različite načine ograničava proizvodnja i upotreba plastičnih kesa, a u Srbiji se tek u retkim prodajnim lancima u Srbiji “stimuliše” korišćenje platnenih i papirnih torbi, kesa, vreća ili “onog što donese kupac sa sobom”, tako što se plastična kesa naplaćuje.

Tako, recimo rade u DM sistemu, gde se velika plastična kesa naplaćuje 10 dinara.

Plastične kese u Srbiji nekada značile poboljšanje kvaliteta života

Upotreba plastičnih kesa, međutim, u Srbiji ima svoju tradiciju, kaže za Tanjug Nadić i ocenjuje da je reč o “nekoj vrsti rituala”, jer je pojava plastičnih kesa u našoj zemlji bila vezana za davne decenije poboljšanja kvaliteta života i povećanja kupovne moći.

“Ja se sećam da svako ko je nosio neku kesu iz inostranstva sa logom neke strane robne kuće, time je dokazivao da je stvarno bio u toj robnoj kući i da je kupio nešto i da je to što je kupio bilo dosta skupo i na neki način, to je bila vrsta socijalne stratifikacije. Postojali su ljudi koji su prali te kese, to se prenosilo sa generacije na generaciju, a onda su se pojavile ove kese za jednu upotrebu”, kaže Nadić.

Pre “plastičnog doba”, priseća se profesor, domaćice su na pijacu išle sa pletenom korpom.

Plastične kese štete okolini; Foto: Pixabay
Plastične kese štete okolini; Foto: Pixabay

“Danas, kada odete na pijacu, tri paradajza – jedna kesa, dva čena belog luka – druga kesa i dođete kući sa 10 kesa, tako da smo mi sa zadovoljstvom ušli u taj period kesa, smatrajući da sa njihovom pojavom i uvođenjem u masovnu upotrebu, mi u stvari ulazimo u bolji život”, kaže Nadić.

“Sada ima trend u Evropi, doneta je direktiva i verovatno ćemo i mi morati da se uskladimo s tim – da do 2025. godine EU mora za 80 odsto da smanji upotrebu kesa”, navodi Nadić.

Podseća da sada postoje i takozvane biorazgradive kese, za koje kaže da se možda i tu nekad krije neki makretinški trik, odnosno da je reč o tome da se “eko-frendli” ili “grin vošing” i nešto što nije “zeleno” predstavi da je tako, a onda to koriste “zeleno opredeljeni”, ekološki orijentisani kupci.

Mnogi trgovinski lanci, kaže, izbegavaju papirne kese, jer ne žele da budu krivci ako se u nju svašta natrpa, pa kesa pukne.

Takođe, kako ističe, postoji i ekološki momenat, jer proizvodnja papirnih kesa je proizvodnja celuloze.

Uglavnom, kako kaže, stanovnicima Srbije, za koje smatra da još nemaju “kulturu unutrašnje reciklaže”, treba pružiti alternativu plastičnim kesama.

U svetu se, inače, godišnje potroši 500 milijardi dolara za proizvodnju jednog triliona kesa, a svakog minuta se proizvede milion plastičnih kesa.

Sa plastičnim kesama, kojima je potrebno oko 1.000 godina da se razgrade, u svetu se, inače, obračunavaju na različite načine.

Jedna platnena kesa zamenjuje 1.000 plastičnih kesa
Jedna platnena kesa zamenjuje 1.000 plastičnih kesa; Foto: Pixabay

Francuska, Španija, Irska, Kina, Južna Afrika, Holandija, Maroko, Ruanda, Švedska, Kenija, Etiopija, Australija, Belgija, Danska, Grčka već su ograničile njihovu proizvodnju i upotrebu.

 

 

 

Razne zemlje uvode i takse kojima se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja, a sjajan je primer iz Engleske, gde u trgovinama na kasama mušterije pitaju da li žele kesu, a ako je odgovor “ne” i ako mušterija ima svoju, odbiće joj od računa 0,1 funtu.

Navike ljudi polako se menjaju, u radnjama se kese naplaćuju, kako bi se ljudi motivisali da u kupovinu sa sobom nose cegere. Međutim, to je tek početak, a samo će upornost i istrajnost dati rezultate.

Exe-Net