Srpski naučnici istražuju kako geni utiču na težinu kliničke slike

geni
Foto: Ilustracija, Pixabay

Ono što znamo o virusu korona jeste da nema pravila u kom će pravcu da se razvija bolest kod ljudi. Potpuno je individualno kakva će biti klinička slika. Ono na šta nauka traži odgovor je – kako geni utiču na težinu kliničke slike?

Redovna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i dopisna članica SANU i vođa projekta u okviru Specijalnog programa istraživanja kovida 19 Tatjana Simić rekla je da je pandemija virusa korona izazov ne samo za naučnike, već i za čitavo čovečanstvo.

“O varijacijama virusa smo slušali mnogo poslednjih dana. Ono što naš projekat treba da rasvetli jeste na koji način različitosti u genima mogu uticati na ozbiljnost kliničke slike i eventualnu podložnost na infekciju“, navela je Simićeva.

“Oluja slobodnih radikala”

Prema njenim rečima, godinama se bavi onim o čemu slušamo često iz paramedicinske perspektive. To su slobodni radikali, kao molekuli koji oštećuju naše proteine i na taj način izazivaju oksidativni stres.

“Pokazano je da virus korona pored izuzetnog zapaljenja u našim zapaljenskim ćelijama prouzrokuje veliku produkciju slobodnih radikala. Oni su medijatori različitih oštećenja u različitim organima”, navela je profesorka.

Dodala je da se mehanizmi odbrane od osobe do osobe razlikuju. Razlog za to je to što su tokom evolucije nastale male varijacije u genima. Različite osobe imaju različit kapacitet za odbranu od slobodnih radikala koje je potrebno neutralisati.

Veruje se, kako kaže, da se sa olujom zapaljenskih molekula dešava i oluja slobodnih radikala.

“Naša grupa se godinama bavi pojačanom produkcijom slobodnih radikala i oksidativnim stresom, kod hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su maligniteti i kardio-vaskularna oboljenja. Samim tim je jasna povezanost tih bolesti sa dobijanjem teških formi virusa korona”, istakla je doktorka.

Kada se govori o varijaciji gena koji ispituju, kaže da postoji jedan značajan proizvod gena koji je antioksidantni protein, a koji polovina populacije nema. U tom smislu, ako uporedimo te enzime koji su proizvodi gena koji se ispituju sa mirnodopskom vojskom, njihova količina je vrlo velika, iako nema mnogo slobodnih radikala kod zdravih osoba.

Navela je da su slobodni radikali tu ukoliko se izložimo visokim koncentracijama duvanskog dima, ali isto tako i ako se izložimo koronavirusnoj infekciji.

O upotrebi vitamina

Doktorka je skeptična prema upotrebi antioksidativnih vitamina kada smo sasvim zdravi, kada imamo uravnoteženu ishranu. U takvim situacijama uzimanje antioksidativnih vitamina može biti i veoma opasno.

Međutim, dodaje da postoje u intenzivnoj nezi pacijenti koji imaju nemerljive količine vitamina C i zato je ovo prava situacija u kojoj je potrebna intervencija antioksidativnim vitaminima.

Simićeva je rekla da su u januaru krenuli da prikupljaju uzorke. Projekat uključuje najmanje 300 bolesnika koji su preležali kovid i toliko kontrola. Ispitivaće polimorfnu ekspresiju čak 13 gena sa 15 genskih varijanti.

“To će biti 10.000 analiza koje će biti uparene sa njihovom kliničkom slikom ne bi li prepoznali da li su određene genetske varijante predispozicija za teže kliničke slike”, istakla je doktorka Simić.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić Mijatović rekla je da Srbija ima vrsne naučnike koji mogu da pomognu na svetskom nivou u borbi protiv ove pandemije.

“Istraživanje se finansira preko Fonda za nauku. Što se tiče Kovid programa, u pitanju je dva miliona evra, iz zajma Svetske banke. U pitanju je 14 projekata. Od tog broja 11 je iz biomedicinskih nauka”, rekla je državna sekretarka i dodala da je uključen 131 istraživač.

Izvor: Sputnjik