Izbor dela iz Zbirke Likovne kolonije Sićevo predstvlja jedinstvenu priliku da se široj kulturnoj javnosti prezentuje deo bogatog Fonda Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu.
Dela se po svom obimu, umetničkim i istorijskim kvalitetima ubrajaju u jedan od najvrednijih u Srbiji.
Otvaranje izložbe je u Paviljonu u Tvrđavi, u utorak, 8. maja u 20 časova i trajće dve nedelje, odnosno do 21. maja.
Izbor dela iz Fonda Likovne kolonije Sićevo koncipiran je tako tako da se kroz varijacije jednog istog motiva daje na uvid makar jedan delić kompeksnih kretanja u našoj likovnoj umetnosti od početka sedamdesetih do danas.
Izložena su 25 dela naših poznatih slikara kao što su Milenko Šerban, Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Bojan Bem, Mihajlo Petrov, Boža Ilić, Alksandar Rafajlović, Aleksandar Cvetković, Momčilo Antonović, Radislav Trkulja, Zoran Vuković i drugi.
Na izložbi je svojim delom prisutna i umetnica iz Kanade Elizabet Metju, a iz Niša Stole Stojković i Miroslav Anđelković.
Preplitanjem različitih umetničkih shvatanja može se pratiti razlika u slikarskim metodama u interpretaciji prirode od tradicionalističkih do najsavremenijih.
Od osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu 1970. godine do danas u radu Likovne kolonije Sićevo učestvovala su 492 umetnika ostavivši ukupno 899 dela srpskih i međunarodnih umetnika.
U vreme svog nastajanja oni su bili pokazatelji zanimljivih, umetničkih praksi obagaćujući svake godine Zbirku Likovne kolonije Sićevo za dvadesetak dela.
Sićevačka klisura večita inspiracija za umetnike
Kada govorimo o nastanku Likovne kolonije Sićevo 1905.godine neizostavno treba pomenuti našu poznatu slikarku Nadeždu Petrović, koja je svojom upornošću i nesebičnim zalaganjem uspela da organizuje prvu Jugoslovensku umetničku koloniju u selu Sićevu u blizini Niša.
U to vreme je Srbija bila zaostala, konzervativna sredina u kojoj se, kada je o likovnoj umetnosti reč, većina slikara još uvek vezivala za domaći umetnički razvoj, odnosno jake tradicije kasnog romantizmna i realizma, objašnjavaju iz Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu.
Za razliku od njih Nadežda Petrović nije ostala ravnodušna prema savremenim likovnim kretanjima u Francuskoj (impresionizmu, ekspresionizmu, fovizmu, iskustvu Barbizonaca) gde je boravila posle Minhena, donevši u Srbiju novu svest o umetniku i umetničkom delu.
Izgrađujući potpuno nove stavove prema prirodi, životu i umetnosti dala je jasan putokaz kojim treba da se kreće naše slikarstvo.
Živopisni motiv Sićevačke klisure se gotovo pola veka provlačio kao vodeći lajt motiv kod mnogih učesnika Likovne kolonije Sićevo modifikovan raznovrsnim likovnim iskazima na ovaj ili onaj način.
Iako u istoriji postojanja Kolonije nikad nisu zadate neke odrednice, ili neki određeni koncept od strane organizatora, koji je pre svega negovao Nadeždinu ideju o umetničkoj slobodi, tokom vremena, sasvim spontano uočavase gotovo identičan motiv Klisure posmatran sa iste pozicije sa koje je Nadežda pre više od sto godina slikala, koji postaje prepoznatljiv simbol Sićevačke kolonije.
Poneseni identičnim nadahnućem i stvaralačkim žarom baš kao i Nadežda nekad, mnogi umetnici su upravo tu-na istom mestu doživeli vlastite impresije, fantazije, refleksije ili provokacije transormišući ih u sopstvene likovne stavove.
Motiv Sićevačke klisure je kao jedina dodirna tačka najčešće poslužio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih rešenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih generacija.
