Prilikom gradnje kuće, idealno bi bilo izvršiti toplotnu izolaciju na celoj konstrukciji objekta – od zidova i podova do krova. Toplotna izolacija, zavisno od podneblja na kojem se objekat nalazi, štiti od niskih temperatura podjednako kao i od velikih vrućina. Na taj način sprečavaju se gubici toplote tokom zime i pregrevanje za vreme leta. Kuće koje su termički izolovane imaju duži životni vek i bolje „podnose“ promene temperatura, čak i kada je njihov raspon veliki.
Ulaganje u termičku izolaciju, pored prijatnijeg boravka u prostorijama kuće, rezultiraće smanjenim utroškom električne energije za grejanje, odnosno hlađenje, a samim tim i manjim računima za potrošnju struje. Ušteda koju je moguće ostvariti u ukupnoj potrošnji energije iznosi od 40 do 60%.
Koji materijali su najbolji za toplotnu izolaciju?
Vekovima unazad stambeni objekti su se toplotno izolovali, naravno, ne na nivou na kojem se to danas čini. Materijali za izolaciju bili su biljnog (slama, granje, trska) ili mineralnog porekla (zemlja, glina, kamen). Danas na tržištu postoji mnogo različitih materijala za izolaciju, a od odabira, debljine izolacionog sloja i pravilne implementacije zavise efekti koje će izolacioni materijal pružiti.
Pri odabiru materijala treba voditi računa da su otporni na vatru i vodonepropusni, tvrdi i otporni. U najčešćoj upotrebi su mineralni termoizolacioni materijali (kamena i staklena vuna – podovi, krovni prozori, spoljni zidovi) i organski (polimeri i prirodni materijali – unutrašnji zidovi).
Staklena i kamena vuna
Staklena vuna je prirodan izolacioni materijal napravljen od niti stakla koje su aranžirane tako da teksturom podsećaju na vunu. Između niti stakla nalaze se tzv. „vazdušni džepovi“, koji imaju odlična svojstva toplotnog izolatora.
Kamena ili mineralna vuna je vlaknasti materijal koji nastaje uvrtanjem rastopljenih mineralnih ili kamenih materijala, kao što su šljaka ili keramika. Kamena vuna ima širok spektar primene, obzirom da je odličan toplotni i zvučni izolator.
Staklena i kamena vuna se smatraju jednim od najboljih izbora za toplotnu izolaciju, jer su trajne, otporne i nepromenljive. Odlično se ponašaju na niskim temperaturama, jer imaju nizak koeficijent toplotne provodljivosti, a jednako su dobre i na vrućinama, obzirom da se tope na 700/1000 stepeni Celzijusa. Kod toplotne izolacija mora se voditi računa da temperatura leti na direktnom suncu može dostići i 80 stepeni, što neotporne materijale može rastopiti.
Pored nabrojanih kvaliteta, staklena i kamena vuna pružaju zaštitu od požara, jer nisu zapaljive. Koriste se pri izolaciji spoljnih zidova, potkrovlja gde su krovni prozori, podova.
Stiropor
Stiropor je sintetički materijal koji se dobija preradom naftnih derivata. Ima dobra izolaciona svojstva, jer minimalno apsorbuje vodu i vodenu paru.
Dobre strane stiropora kao izolacionog materijala jesu što ne privlači glodare i štetočine, bezopasan je po zdravlje ljudi i ne može da satrune. Podjednako je korišten za spoljne i unutrašnje izolacije.
Međutim, stiropor kao izolator ima i negativne strane – zapaljiv je, omekšava ako je duže vremena izložen visokim temperaturama, a ukoliko apsorbuje vlagu njegova svojstva kao izolatora se smanjuju.
Izolacija potkrovlja
Dok se preko podova gubi oko 10% toplotne energije, krov i potkrovlje, ukoliko nisu dobro termički izolovani mogu dovesti do gubitka od 30%. Izolacija potkrovlja, naročito ako su krovni prozori brojni, može se izvesti spolja i iznutra – između i ispod krovnih greda. Kao izolator se koristi staklena mineralna vuna, koja će pored očuvanja temperature biti i zvučni izolator.
Staklena vuna će dozvoliti isparavanje vodene pare i sprečiće kondenzaciju, kojoj su krovni prozori naročito podložni. Izolacija potkrovlja dovešće do zaptivenosti prostora i smanjenog gubitka toplotne energije. Uz staklenu i kamenu vunu, potrebne su paropropusna i vodonepropustiva folija i lepljive trake, a cena je oko 12 evra po kvadratnom metru.
Unutrašnja izolacija kuće
Izolacija unutrašnjih zidova kuće podjednako dobro sprečava gubitak toplote kao i spoljašnja izolacija. Unutrašnja izolacija je cenovno povoljnija od spoljašnje, a razlika u ceni je duplo manja, bilo da se radi o staklenoj vuni ili stiroporu kao izolatoru.
Unutrašnje oblaganje zidova izolatorom dovešće do smanjenja u kvadraturi prostorije, ali značajno će uštedeti toplotnu energiju. Prilikom unutrašnje izolacije može doći do pojave toplotnih mostova – mesta koja se nalaze između izolovanog zida i ostalih neizolovanih delova objekta. Pojava toplotnih mostova naročito je moguća ukoliko u kući postoje krovni prozori, stoga treba biti posebno obazriv. Na tim mestima može doći do pojave kondenzacije, vlage i buđi.
Spoljašnja izolacija kuće
Ako su zidovi kuće konstantno hladni, uprkos grejanju, prostorije se brzo ishlade, u uglovima se pojavljuju buđ i gljivice, vlaga i kondenzacija, spoljašnja izolacija je rešenje.
Izolacija (kontaktna fasada – demit) se pričvršćuje direktno na spoljne zidove kuće, a kao izolator se najčešće koristi kamena vuna. Pored kamene vune, kontaktnu fasadu čine tiple koje pričvršćuju izolacioni materijal za zid, lepak kojim se fasadne ploče lepe za podlogu, lajsne koje obezbeđuju uglove kuće, mrežica koja vrši funkciju armiranja, podloga koja je ujedno i završni premaz, a zatim i sloj boje.
Pre početka radova površina spoljnih zidova se mora ošmirglati kako bi se obezbedilo bolje prijanjanje izolacionih materijala na zidove. Cena spoljašnje izolacije iznosi od 15 do 20 evra po kvadratu.
Izolacija podova
Izolacijom podova vrši se podjednako zvučna i toplotna izolacija objekta. Oko 10% toplotnih gubitaka dešava se upravo preko poda, zato je izolacija podova značajna. Najčešći izolator podova je kamena vuna, zbog svoje specifične strukture. Cena je oko 350 dinara po kvadratnom metru.
