Institut dr Vladimira Cizelja razvio koncept pametnog grada

pametan grad
Foto: Ilustracija, Pixabay

“Smart city” odnosno “pametan grad” je urbana celina u kojoj se različitim elektronskim metodama i senzorima prikupljaju podaci stvarajući povezan sistem. Tehnologija radi u korist bržeg, štedljivijeg i organizovanijeg funkcionisanja grada.

Pametan grad rešava mnoge probleme. Razmišlja se nekoliko koraka unapred, a usluge se pružaju efikasnije. Koristi se sav potencijal infrastrukture, grad postaje bezbednije mesto za život, a resursi se upotrebljavaju na najbolji mogući način. 

U Srbiji se razvojem ovakvih sistema bavi prvi privatni naučni Institut Vlatacom, na čijem je čelu dr Vladimir Cizelj. On je slične projekte već realizovao u Taškentu, kao i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Luandi.

Šta čini koncept pametnog grada?

Već godinama se priča o pametnim gradovima kao konceptu koji bi gradovi trebalo da usvoje da bi bili socijalno i ekonomski održivi, ali i odgovorni prema životnoj sredini. U okviru informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) umrežavaju se objekti i mašine. Građani učestvuju u životu pametnog gradskog sistema. To mogu učiniti pomoću pametnih telefona i uređaja, kao i svojih domova i automobila koji su takođe povezani i čine deo umrežene gradske strukture.

Ljudi najpre pomisle na postavljanje kamera, video-nadzor i nadgledanje saobraćaja u cilju sprečavanja i smanjenja saobraćajnih prekršaja kada se spomene “smart city”. Pametan grad je mnogo više od toga, objašnjava dr Vladimir Cizelj, osnivač i direktor prvog privatnog tehničkog naučnog instituta u Srbiji.

Kako naglašava dr Vladimir Cizelj, život u “pametnom gradu” mogao bi biti mnogo humaniji i rentabilniji. Koncept “pametnog grada” bi bio rešenje za mnogo toga – ne samo za gužve i prekršaje, nego i za problem zagađenja i uštedu mnogih resursa.

Pametna rasveta i pametan parking 

Energija bi se koristila efikasnije, a to bi imalo i dugoročne pozitivne efekte, kako ekološke, tako i ekonomske. Smanjenjem zagađenja čuva se životna sredina. Građani bi bili zdraviji, a umanjili bi se i troškovi lečenja. Utrošak goriva takođe bi bio znatno niži, a uličnom rasvetom bi se upravljalo po potrebi.

U pametnom gradu ne biste gubili vreme i trošili gorivo tražeći parking. Na ekranu vašeg uređaja pojavio bi se prikaz parking mesta i vi biste unapred mogli da odaberete koje parking mesto želite da vam se dodeli. Odredili biste u kojoj zoni i u kojem sektoru želite mesto, pa bi Vam ono bilo dodeljeno na Vaš zahtev pre nego što stignete do njega.

S druge strane, kada su u pitanju preopterećene zone, mogla bi se uvesti naplata ulaska automobilom u održive zone grada. To bi kao rezultat imalo smanjen broj automobila. Ovo su samo neki od segmenata “pametnog grada” koji bi mogao da olakša život građanima u raznim sferama.

Da li bi i Beograd mogao biti “smart city”?

Neki od najuspešnijih i najefikasnijih pametnih gradova na svetu su Njujork, London, Pariz, Tokio, Singapur, Hong Kong… Među njima su i Rejkjavik, Amsterdam, Kopenhagen i Berlin. Da li bi Beograd mogao da bude “pametan grad” sa takvom infrastrukturom kakvu poseduje i sa postojećim brojem automobila koji je u stalnom porastu?

Foto: Pixabay

Povezivanje svih javnih sistema i efikasno prikupljanje i korišćenje prikupljenih podataka moglo bi se primeniti i u Beogradu. Prema rečima dr Cizelj za to ne postoje nikakve prepreke i da je jedino pitanje postoji li politička volja i da li se želi primeniti koncept “pametnog grada”, te da li će se implementiranje ovakvog projekta poveriti domaćim firmama.

Institut Vlatacom – dugogodišnje iskustvo u pametnim tehnologijama

Kada je u pitanju pametna tehnologija potrebna za ovakav složen sistem kao što je “smart city”, treba istaći da se kod nas njenim razvojem i usavršavanjem bavi Insitut Vlatacom koji u ovakvim projektima ima internacionalno iskustvo.

Naime, Vlatacom je akreditovani institut i srpski proizvođač i integrator sistema u oblastima kao što su

  • sigurnost informaciono‑komunikacione tehnologije,
  • zaštita sigurnosno‑kritičnih sredstava i kontrola granica,
  • primenjena matematika i elektronika u službi implementacije kriptografskih rešenja,
  • integracija multisenzorskih rešenja, biometrijskih metoda,
  • obrada pametnih signala slika i radio‑talasa (s primenom u upravljanju identitetom i uređajima za nadzor).

Pametni gradovi: Šta nas čeka u budućnosti?

Kako statistika pokazuje, 54% ukupnog svetskog stanovništva živi u gradovima i oni su nesumnjivo epicentar svetske kulture, umetnosti i tehnologije. Kao što smo već spomenuli, prikupljanje i analiza podataka su u slučaju pametnih gradova ključni, tako da se može očekivati da će arhitekte planirati zgrade upravo na osnovu do sada prikupljenih podataka tako da budu potpuno optimizovane za život ljudi u pametnom gradu. 

Sa potpuno automatizovanim vozilima, ljudi ne bi morali da voze, već bi ih vozilo bezbedno odvezlo od tačke A do tačke B. Pametna infrastruktura uticala bi na poboljšanje javnog zdravlja sprečavajući bolesti izazvane zagađenim vazduhom ili vodom. Moguće je i zamisliti da ćemo uskoro imati gradove bez emisije štetnih gasova.

Energija vetra i solarna energija sakupljala bi se tokom dana i prosleđivala tamo gde je potrebno, čak i skladištila za potrebe pametnog urbanog sistema. Možda će u bližoj budućnosti ovako izgledati naša stvarnost – ostaje da se vidi.

Dostava hrane u Nišu