Genije koji je prerastao u legendu

“Razlika između gluposti i genijalnosti jeste što genijalnost ima svoje granice.”

Albert Ajnštajn

Albert Ajnštajn, drugačiji od rođenja, problematičan, introvertan tinejdžer sa neverovatnim interesovanjem za knjige, nauku, Kosmos i naposletku – čovek čije je ime postalo sinonim za genijalnost. Čovek koji je svojim delima promenio shvatanje sveta u kome živimo, tokove istorije i Svemira koji nije ni razmatran dok se nije pojavio Albert.

On je bio naučnik, jedan od nekolicine koji se izdvajaju svojom genijalnošću. Albert Ajnštajn je zauvek ostavio trag u našoj istoriji, ali se njegova genijalnost provlači i kroz našu sadašnjost, a obitavaće i u našoj budućnosti.

Albert Ajnštajn (1879-1955), čuveni nemački fizičar i tvorac epohalne teorije relativiteta i čarobne formule E=mxc2, za koju malo ko nije čuo, u svojim naučnim delima je izneo novo shvatanje problema prostiranja svetlosti. Naime, zrak svetlosti putuje onim putem koji mu odabere geometrija prostora, poput rečnog toka koji diktira konfiguracija terena, objašnjavajući da se zrak savija pri prolazu uz velike mase prateći zakrivljenost prostora. Prostor i vreme nisu apsolutni nego relativni u odnosu na onog ko ih posmatra. Ova teorija je bila veličanstveno Ajnštajnovo delo za koje se svi slažu da je čist proizvod njegovog uma. Poimanje čudesnog kosmosa nakon ove teorije više nikada nije bilo isto. Ajnštajn je postao legenda još za života, opštenarodni naučnik sveta koji je dosegao svetsku popularnost filmske zvezde, iako nikada nije hrlio ka slavi i materijalnim dobrima. Što dokazuje i to da je odbio mesto predsednika tek novoosnovanog Izraela 1947. godine.

Držao se nauke i fizike, težio je za spoznajom sveta radi same spoznaje, ali je, između ostalog, bio i filozof koji je nastojao da kreira sveobuhvatnu sliku sveta na temelju ustanovljenih uzoraka ponašanja materijalnog sveta.

Ovaj veliki genije i još veći čovek, u koga je bila lepo upakovana dobrota, istina, snaga istraživačkog duha, kreacije, pacifizma i humora kojima je zračio, zadužio je čovečanstvo otkrićem velike tajne. Verovao je u prave vrednosti i trudio se da ih zavešta u nasleđe čovečanstvu. Da li je uspeo…pa, recimo da su tu i tamo ostali dobri fragmenti njegove ostavštine.

Ajnštajn nam je otkrio jedan novi kosmos i gotovo neprimetno, otišao u ravan postojanja sopstvene kreacije, te 1955. godine i ostavio svet da se divi njegovom umu, jer sličan, možda nikada neće moći da upozna.