Danas se obeležava Svetski dan pčela. Ovog datuma podsećamo na značaj najvažnijeg oprašivača među insektima, ali i na njenu ugroženost, upravo od strane ljudi.
Svetski dan pčela obeležava se 20. maja kao dan posvećen pčelarstvu i pčelama. Njegovo obeležavanje je počelo 2018. godine na inicijativu Slovenije. Da li ste znali da ovi leteći insekti imaju veliki značaj u očuvanju naše planete?
Pčele su odgovorne za 80% oprašivanja biljaka na Zemlji. Drugih 20% urade drugi insekti i vetar. Jedna pčela dnevno može da opraši preko 300 miliona cvetova. To značajno utiče na razmnožavanje biljaka i njihovu rasprostranjenost. Kada bi pčele nestale, cela planeta bi se suočila sa nestankom hrane i biljaka od kojih zavisimo.
Život pčele je organizovan do tančina, ovi mali vojnici savršeno funkcionišu.
Evo nekih činjenica o pčelama:
- Od pčela i njihove oprašivačke delatnosti zavisi svaki treći zalogaj hrane čoveka
- Medonosna pčela ima čak 170 receptora mirisa putem kojih se prepoznaje unutar „porodice“.
- Da bi proizvele 1 kilogram meda pčele treba u košnicu da unesu 3-4 kilograma nektara. Iz jednog cveta pčela prikupi samo 0,02 mg nektara.
- Pčela zamahne krilima 11 400 puta u minuti i taj zvuk registrujemo kao zujanje pčela.
- Medonosna pčela u toku jednog dana ima u proseku 12 izleta iz košnice, na paši se obično zadržava 10-12 minuta i sleti na oko 2500 cvetova na dnevnom nivou.
- Pčele su vrlo inteligentne životinje, imaju zadivljujuću sposobnost pamćenja i učenja, kategorizacije sličnih predmeta, simetričnih i asimetričnih oblika. Može da iskalkuliše pređeno rastojanje.
- Tokom leta kada je najproduktivnija, matica može položiti oko 2500 jaja u toku 24 sata.
- Pčela može da se udalji od košnice skoro 8 kilometara i bez problema nađe put nazad.
- Medonosne pčele komuniciraju putem svog jedinstvenog plesa za koji stručnjaci misle da je najkompleksniji u celom životinjskom svetu. On podrazumeva pokrete, zvuk klepet i brzinu krila.
- Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude.
Lekovita svojstva meda su mnogorojna, a evo nekih zanimljivih činjenica o njemu:
- Smrzava na temperaturi od -17 °C. Tada se volumen meda smanjuje za 10%.
- Da bi se dobio kilogram meda, pčela mora da sakupi i preradi nektar iz najmanje tri miliona cvetova.
- Jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.
- U Nemačkoj se je u 11.veku med koristio kao zaslađivač za pivo.
- Jedan kilogram ima hranjivost koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
- Kašika meda pred spavanje pomaže u smanjivanju suvišnih kilograma.
- Od vrste praha i cveća koje pčele neumorno skupljaju, zavisi boja meda.
- Medovi koji se najviše koriste kod nas su: livadski, bagremov, šumski, suncokretov i lipov.
- Najkvalitetniji su livadski i šumski jer su ubrani sa više stotina različitih biljaka.
- Kina, Amerika i Turska su najveći proizvođači.
Pčele su nažalost sve više ugrožene, a njihov opstanak u budućnosti dovodi se u pitanje. Upotreba pesticida i gubitak staništa, usled brojnih invazivnih metoda uzgoja poljoprivrednih namirnica, ali i zbog urbanizacije koja je uslovila sve manje zelenih površina prekrivenih medonosnim biljkama u gradovima, ugrožavaju život pčela.
Zbog toga je na nama da učinimo sve što možemo da sačuvamo ovu vrstu, koja ima veliki značaj za celu planetu Zemlju.
Izvor: agromedia.rs, naissus.info
