Svetski dan medonosnih pčela: Njihov život je red,rad i disciplina

svetski dan medonosnih pčela

Danas se obeležava svetski dan medonosnih pčela. Da li ste znali da medonosne pčele Apis mellifera proizvode med već 150 miliona godina?

Prvobitna ideja za ovim praznikom potekla je od pčelara u Sjedinjenim Američkim Državama. Oni su 2009. podneli molbu Ministarstvu poljoprivrede SAD-a da ovaj datum bude ozvaničen širom sveta. Svetski dan medonosnih pčela odaje posbenu počast i pčelarima koji ulažu napore u održavanje i zaštitu zdravih pčela koje oprašuju useve.

Vratimo se sada pčelama. One su jedini insekti koji proizvode hranu, koju ljudi jedu. Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane.

Život pčele je organizovan do tančina, ovi mali vojnici savršeno funkcionišu. Njihova važnost za čovečanstvo je u tome što su oprašivači mnogih biljaka.

Lekovita svojstva meda su mnogorojna, a evo nekih zanimljivih činjenica o njemu:

  • Smrzava na temperaturi od -17 °C. Tada se volumen meda smanjuje za 10%.
  • Da bi se dobio kilogram meda, pčela mora da sakupi i preradi nektar iz najmanje tri miliona cvetova.
  • Jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.
  • U Nemačkoj se je u 11.veku med koristio kao zaslađivač za pivo.
  • Jedan kilogram ima hranjivost koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
  •  Kašika meda pred spavanje pomaže u smanjivanju suvišnih kilograma.
  • Od vrste praha i cveća koje pčele neumorno skupljaju, zavisi boja meda.
  • Medovi koji se najviše koriste kod nas su: livadski, bagremov, šumski, suncokretov i lipov.
  • Najkvalitetniji su livadski i šumski jer su ubrani sa više stotina različitih biljaka.
  • Kina, Amerika i Turska su najveći proizvođači.

Pčele su nažalost sve više ugrožene, a njihov opstanak u budućnosti dovodi se u pitanje. Upotreba pesticida i gubitak staništa, usled brojnih invazivnih metoda uzgoja poljoprivrednih namirnica, ali i zbog urbanizacije koja je uslovila sve manje zelenih površina prekrivenih medonosnim biljkama u gradovima, ugrožavaju život pčela.

Zbog toga je na nama da učinimo sve što možemo da sačuvamo ovu vrstu, koja ima veliki značaj za celu planetu Zemlju.

 

 

Global Digital Clinik