Mnogi misle da slatki krompir potiče od običnog zbog samog naziva. Uprkos imenu koje dele, oni se po mnogo tome razlikuju.
Slatki krompir ,odnosno batat je povrće koje poreklo vodi sa teritorije Srednje i Južne Amerike. Danas se najviše uzgaja u Africi, Aziji i Americi. Deli se na dve vrste: mekani i tvrdi.
Prilikom početnog stadijuma uzgajanja mekog slatkog krompira u Americi, afrički robovi su ga zvali jam zbog sličnosti sa biljkom sa njihove teritorije. Zbog toga se zadržalo ovo ime kako ne bi došlo do dalje zabune.
Karakteristike batata
Batat može biti ljubičaste, bele, žute kao i narandžaste boje koja je ujedno i najčešća. Oni crvene i narandžeste boje su sladji od onih koji su bele i žute boje.
Ovo povrće je postalo popularno u poslednjih nekoliko decenija a o njegovoj popularnosti svedoči činjenica da je u nekim zemljama potisnuo krompir kao na primer u Andaluziji u Španiji.
Pošto je skrobna namirnica može se upotrebljavati kao zamena za krompir samo što je čak i zdraviji. Sadrži mnogo više antioksidansa i vlakana. Mnogo studija je pokazalo da konzumiranje batata povoljno utiče na celokupno zdravlje i da smanjuje rizik od dijabetesa, gojaznosti, srčanih oboljenja.
Batat sadrži vitamin A, i to 400% preporučenog dnevnog unosa
Vitamin A služi za očuvanje i poboljšanje vida a ovo povrće ga ima na pretek. Dolazi i do poboljšavanja elastičnosti i gustine kože zbog interakcije vitamina A sa ćelijom kože. Pored njega sadrži još i B, C i D vitamin.
Vrlo bitan vitamin koji utiče na krvne sudove i zdravlja srca jeste vitami B. Zbog toga se njegov unos preporučuje srčanim bolesnicima.
Za mnoge ljude vitamin C je samo način da se lakše preguraju ili spreče prehlade. Ono što ne znaju je da je odličan i za jačanje kostiju, bolju cirkulaciju i probavu. Pomaže nam u smanjivanju nivoa stresa i brani organizam od toksina. Vitamina D ima u velikim količinama i pomaže nam da očuvamo opšte zdravlje i ojačamo imunitet. Takodje je bitan za očuvanje srca, kože, kostiju i zuba.
Osim vitamina u batatu su prisutni i mnogi minerali. Kalijuma svakako ima najviše, on je bitan za jačanje imuniteta, kostiju i mišića. Pomaže u podizanju koncentracije i energije. Konzumiranje ovog povrća bi doprinelo smanjivanju umora i normalizaciji sna. Takodje magnezijum koji sadrži u sebi je odličan protiv nervoze i starenja. Kada se ova dva minerala ukombinuju dolazi do sredstva za borbu protiv najtežih bolesti kao što je karcinom. Može da se jede i kao preventiva protiv bolesti, jer je zabeleženo da služi kao zaštita od bolesti i jača imunitet.
Batat može da se koristi kao lek protiv oboljenja kao što su: karcinom, dijabetes, infekcije i upale. Preporučuje se i ženama koje žele da regulišu ciklus, pozitivno utiču na reproduktivni i nervni sistem. To je zbog ženskih fitohormona koje ovo povrće sadrži u sebi koji rak od dojke smanjuju za čak neverovatnih 50%.
Batat kao lek, i pogodnosti za ljudsko zdravlje
Veoma bitno je to što u sebi sadrži i betakaroten zbog svoje narandžaste boje. Ista količina betakarotena se nalazi u 200g slatkog krompira i u 5kg brokolija. On je ekstremno bitan u očuvanju zdravlja kože i vida, a najvažnije od svega- smanjuje rizik od karcinoma. Delotvoran je na smanjenje rizika od raka želudca, debelog creva i pluća. Dokazano je da ishrana puna betakarotena može doprineti sprečavanju nastanka raka prostate kod muškaraca.
Batat kao lek
Sadrži i adipektin koji reguliše nivo šećera u krvi što čini ovo povrće savršeno za osobe sa dijabetesom tipa 1 i 2. Istraživanja su pokazala da su osobe sa dijabetesom tipa 1 koji su ga jeli smanjili nivo glukoze u krvi a osobe sa tipom 2 poboljšali nivo šećera u krvi i insulina, takodje.
Indikuje se da ovo može postati idelan dodatak ishrane za dijabetičare i zbog vlakna koje ima. Vlakna su od izuzetne važnosti za varenje, čišćenje creva i regulisanju samog crevnog sistema. Oko 6g vlakana sadrži jedan batat srednje veličine. A sama kora doprinosi količini vlakana, kvercetina i kalijuma.
Batat je niskokaloričan pa može biti i korišćen za mršavljenje. Glukoza i vlakna koja sadrži podstiču gubitak kilograma. Ima nizak glikemijski indeks i kalorija što pomaže kod gojaznosti. Sadrži svega 86 kalorija na 100g. Takodje ubrzava metabolizam i otklanja toksine iz tela. Nema holesterol u sebi, kao ni masti što je bitno za ljude koji imaju višak masti u krvi i žuči. Zbog mnogo skroba koje ima u sebi visokokvalitetna je energetska namirnica i preporučljiva za sportiste i decu naročito.
Batat u ishrani i ukusni recepti kojima nećete odoleti
Batat može da se sprema na različite načine i bude poslužen kao glavno jelo ili pak prilog. Evo nekoliko jednostavnih i ukusnih recepata koje možete da isprobate kod kuće.
Čorba od batata
- 1 batat,
- 1/2 luka,
- 150g šargarepe,
- 1/2 djumbira i
- 500ml supe od povrća
Propržiti u ulju seckani luk, dodati batat i šargarepu isečene na kružiće kao i djumbir da se izdinsta. Kasnije dodati supu i kuvati 25 minuta na tihoj vatri. Na kraju umutiti mikserom ili izblendirati pa poslužiti.
Pomfrit od batata
- 1 batat i
- 200ml ulja po izboru (suncokretovo ili maslinovo npr)
Oljuštiti batat, potom ga iseckati na štapiće debljine po izboru. U tiganju zagrejati ulje pa pržiti batat sa obe strane dok ne omekša a korica se malo skupi, Alternativa ovom receptu može biti zapečeni batat u rerni.
Pire od batata
- 1 batat,
- prstohvat soli i
- malo mleka ili maslaca po ukusu
Pire se priprema tako što se batat isecka na manje delove i kuva dok ne postane mekan. Onda propasiriti i začiniti po ukusu.
Punjeni batat
Ovo je primer pripreme batata kao glavnog jela.
- 2 batata,
- 2 čena belog luka,
- 300gr pilećeg mesa i
- 100gr krem sira.
Prvo batat oljuštiti pa skuvati dok ne omekša. Potom ga prepoloviti i izdubiti sredinu. Na ulju propržiti beli luk i dodati piletinu isečenu na male komadiće i dinstati zajedno. Onda skloniti sa strane, dodati krem sir i dobro promešati. Polovine batata koje ste ranije isekli napuniti filom i peći na 200 stepeni.
