Nedopadljivi likovi su sastavni deo dobre priče i služe kao pokazatelj i granica između onoga što je dobro i onoga što je loše. Pomažu nam da navijamo za dobre likove i da priželjkujemo njihove uspehe, ali šta se dešava kada je anti-heroj u glavnoj ulozi?
Svako od nas ponekad biva negativac u sopstvenom i tuđim životima, pa nam ovi likovi pomažu da osetimo empatiju prema osobi koja je nesrećna i iz te nesreće donosi loše, pa ponekad i zle odluke. Oni su takođe ljudi sa osećanjima, a njihove pozadinske priče nam pomažu da ne stigmatizujemo, već razumemo šta je dovelo do toga da određeni lik bude anti-heroj.
Alebrt Kami – Stranac
Ovaj klasik smo svi čitali u srednjim školama i tamo učili o tome koliko je naš Merso, „Stranac“ , otuđen od sveta oko sebe. Predstavljen je kao neka vrsta negativca, jer nije imao moralnu svest, kao ni empatiju prema ljudima oko sebe. Ali ako pogledamo iz drugačije perspektive, on je samo jedan depresivni čovek koji je u svojoj rutini izgubio svoja osećanja i postao prazna ljuštura, što depresija može učiniti čoveku.
Bret Eston Elis – Američki psiho
„Američki psiho“ prikazuje čoveka koji ima poremećaje ličnosti – asocijalni poremećaj (takozvani sociopatizam), kao i narcisoidni poremećaj ličnosti. Glavni junak ovog romana, Patrik Bejtmen, je čovek koji živi u svojoj deluziji u kojoj čini neizrecive stvari. Povređuje druge ljude, bez ikakvog kajanja, ali ipak saznajemo da je on ipak samo jedan čovek sa mentalnom bolešću koja nikada nije lečena.
Otesa Mošfeg – Moja godina odmora i opuštanja
Mlada američka spisateljica izraelsko-hrvatskog porekla je u ovom romanu svoju junakinju predstavila na jedan potpuno drugačiji način. Teško je imati saosećanja za njenu bezimenu anti-heroinu, iako nam je u toku čitanja jasno da ona prolazi kroz jako težak period žaljenja i patnje koja utiče na njenu personu. Lekove koje ona pije otupljuju njenu saosećajnost, a i ona sama po sebi jeste mizantrop. Ipak, njene karakteristike su posledica njenog bola sa kojim živi.
Silvija Plat – Stakleno zvono
Još jedan u nizu klasika priča nam priču o Ester Grinvud, debitantkinji i novinarki koja se bori sa mentalnim problemima koji joj uništavaju život. Obzirom da je knjiga napisana 60-ih godina 20. veka, Esterini radikalni stavovi bili su neprihvatljivi za ženu tog vremena, pa su ovu anti-heroinu dugo vremena posmatrali kao „ludu“ i „bolesnu“ sliku Silvijinog života. Međutim, knjiga nam govori o težini depresije sa kojom se mladi ljudi nose svakodnevno.
Entoni Burdžis – Paklena pomorandža
Nasilni delikvent Aleks gubi svoju slobodnu volju kroz ovu nadrealnu priču koja ima jaku poruku. Aleks je izopačena osoba koja zadovoljstvo pronalazi u nasilju, a kada odluče da uslovnim refleksom, poput onog u Pavlovljevom eksperimentu, iskorene njegove nasilničke nagone, on postaje „biljka“ i žrtva pravih zlikovaca. Onih koji su ga programirali kao da je robot, a ne čovek.
U ovim primerima vidimo koliko su mentalne bolesti stigmatizovane u medijima i književnosti, pa iako su se pisci trudili da nam približe ove teme, glavi junaci navedenih dela široko su nevoljeni i osuđivani. Zbog toga je bitno da u medijima češće vidimo da osobe sa mentalnim problemima ili bolestima nisu nasilni, zli, opasni ljudi.
