2000.godine dogodila se jedna od najvećih tragedija koja može da pogodi jedan fudbalski klub.
FK Radnički Niš ostao je bez jednog od najboljeg i u tom trenutku neprikosnovenog fudbalera koji je plenio svojom igrom i ponašanjem na terenu. 29. maja 2000. godine od posledica udara groma preminuo je Ivan Krstić Beli.
“To je bio klasičan trening. Tokom prvog poluvremena nije padala kiša, u drugom je počelo da kiši, a u daljini je sevalo. Kiša je osvežila igrače, tako da se borba na terenu rasplamsala. Jeste da je sevalo, ali to je bilo daleko a i ranije se dešavalo da se po takvom vremenu trenira, a utakmice se nisu odlagale zbog grmljavine. U jednom trenutku, istovremeno, strašan bljesak i tresak. Imao sam osećaj kao da me je nešto snažno, lopatom udarilo u glavu. Grudima sam pao na travu i ostao bez svesti dva-tri minuta. Kada sam se trgao iz čudnog sna, podigao sam pogled i video da na travi leže svi igrači. Počeli smo da ustajemo. Videli smo da je Ivan ostao da leži. Munja ga je direktno pogodila” – ovako je pre 20 godina tadašnji trener Zoran Čolaković prepričao događaj.
Mladi reprezentativac Jugoslavije nije ni stigao da pokaže svoj puni talenat, ali je ušao u istoriju. Njegov lik i delo ostaće zauvek zapamćeni na Čairu. Ko zna gde bi sada bio Beli, a gde Radnički, da nije poginuo samo mesec dana pre svog 20. rođendana.
Upoređivali su ga sa Piksijem, Džajom, i drugim vrhunskim fudbalerima, predviđali mu svetlu i uspešnu budućnost, ali je neka viša sila stala na put svemu tome tog 29. maja.
Niš i čitava Jugoslavija ostali su bez velikog talenta i odličnog fudbalera, francuski Lil bez neverovatnog pojačanja, Radnički bez svog legendarnog kapitena, a 19-godišnja Ana i tada jednomesečni Ivan ostali su bez supruga i oca.
Uspomene na njega ne blede.
Danas, Omladinska škola Radničkog nosi njegovo ime, a dres sa brojem deset, koji je Beli nosio, prvi je nakon tragičnog događaja poneo njegov sin, Ivan Krstić, deset godina kasnije.
Čuvajući uspomenu na Ivana Krstića Belog, navijači Radničkog, čuvene Meraklije, i dalje se na svakoj utakmici na Čairu, ne oglašavaju do desetog minuta.
„Kao i svake godine mi i navijači izlazimo na stadion na mesto gde je Beli poginuo. On je nastradao u 18,22, a mi ćemo biti na terenu oko 18,15. Doći će navijači, prijatelji i obeležićemo“, kazala je Ana Krstić, supruga Ivana Krstića Belog.
