Činjenica da je teže naći posao u Geteborgu poslednjih par godina ipak nije smanjila cene rada. Satnice su sve plaćenije, a radnički sindikati diktiraju cene.
SIndikati u Švedskoj, tačnije Geteborgu su apsolutni vladari utvrđivanja cene rada i diktiraju ceo proces količine uplata i socijalnog programa. Dnevnice i satnice su direktno vezane za poslove sindikalnih zajednica, a posao bez konsultacije može privremeno da opstane, a dugotrajno bez sindikata nema uspeha. Ako se poslodavac napravi pametan i odluči da plaća manje od propisanog za registrovano radno mesto, sindikat ne mora da alarmira nadležne organe nego ima potpunu kontrolu u zaštiti radničke klase. U zavisnosti od radnog mesta, sindikat upozorava poslodavca na korigovanje cene rada, a ako se ne ispravi pomenuto, radnik automatski gubi radnu dozvolu koja se veoma teško stiče kod državljana van EU.
Cene rada su različite i računaju se na mesečnom nivou, ali praćeno isključivo satnicom. Predstavićemo cene rada koje se ne odnose na vladajuće strukture i organe mira i reda pošto to ne možete postati ako niste bar 5 kolena unazad čisti Šveđani.
Zanimljivo je da svuda po Evropi je najplaćeniji jedan veoma opasan ali izazovan posao, a to je serviser vetrenjača.
Vetar pravi struju a sindikat određuje dnevnicu koja prelayi nekada i 1000 švedskih kruna na sat ili 100 eura (10 kr je 1 e). A tu je i bonus po svakoj postavljenoj elisi na vetrenjači. Čak se ide i u preterivanje u ovom segmentu jer se utvrđuje i visina vetrenjače koja daje na kraju cenu satnice.
Majstorluk je cenjen gde god da radite. Cena rada za zavarivača je oko 600 kruna na sat, električara 500 kr, IT vezan za telefoniju 480kr, programiranje oko 400kr na sat, vodovod i kanalizacija 400kr, postavljanje pločica 300kr (informacija preuzeta od firme byggkakelexperten), kuvar 300kr, pomoćni radovi od 100 do 300 kr i tako dalje. Sektor građevine i uopšte majstori svih zanata su najplaćeniji u Švedskoj i po informacijama više su plaćeni od policije, vojske i sličnih organizacija.
Naravno da je velika razlika u državnom i privatnom sektoru, gde prednjači privatni sektor, ali upravo su oni najviše na meti kontrole sindikata i poreskih ustanova. Bukvalno zbog sitnice mogu da zatvore privatnu delatnost kad god hoće i da pošalju čestitku u vrednost od najmanje 100000 kr da platite. Odgovornost je visoka na malim firmama i stiče se utisak da što više radite, više plaćate i porezi skaču i sindikati jašu poslodavce, a posebno ako radnik nije državljan EU.
Ako ste sredili papire i postali državljan Švedske, e to je druga priča koja je i previše bajkovita da bi se opisala. Benificije, topli obroci, prevoz, bonus, trinaesta plata, četrnaesti dobitak, treće dete itd, sindikat vas štiti kao bele medvede što se kaže u narodu. Švedska je prelepa ako ste šveđanin, ako niste, naoružajte se živcima i strpljivo čekajte i radite na tome da zaslužite državljansto i status građana Švedske.
