“Scena u trenu” je teatar improvizacije koji je nastao iz druženja nekoliko članova Akademskog pozorišta SKC Niš. Nakon što su par godina nastupali u Akademskom pozorištu prebacili su se na scenu Labeerinta gde nastupaju dva puta mesečno.
Teatar improvizacije rođen je 2017. godine u SKC-u Niš, naveo je Petar Sčepihin, njihov tadašnji prijatelj i kolega Nikola Jovanović došao je na ideju da oformi jednu ovakvu ekipu. Naredne dve godine nastupali su u Akademskom pozorištu, sada im je matično mesto nastupa scena Labeerinta na kojoj su se odomaćili. Navode da im je mnogo zabavnije na ovoj sceni jer je to i prvobitna ideja da gosti u opuštenoj atmosferi uživaju u njihovom nastupu.
“ Čak se i dan danas tako igra takozvana improvaganca koja je pozorišna forma, na primer u Las Vegasu igra se u velikim barovima. Oni imaju svoju scenu ali ljudi koji dođu sede i piju piće, klopaju i prate predstavu”, navodi Petar Sčepihin.
“U SKC-u je cela priča krenula, kasnije se razvila i krenula u drugom pravcu pa smo prešli u Labeerint. Kao svaki teatar improvizacije nastup se bazira na nekoliko igara, uglavnom bude petnaestak koje su samo okvirno iste ali se sve razlikuje od nastupa do nastupa. Tema i likovi svake igrice se menjaju, ono što ostaje isto su neke bazične stvari, ali je nastup uvek nov i drugačiji. Razlikuje se od pozorišta jer tu postoje likovi koji uče tekst, ali ovde nema teksta jer ne postoji unapred spremljena situacija, samo neka pravila koja se poštuju. “ objasnio je Marko Rašić.
Osim što su stalno zajedno zbog posla, glumci iz ekipe “Scena u trenu” se druže i privatno što im značajno olakšava posao i samu improvizaciju na sceni.
“Pored toga što je Scena u trenu jedan nastup u Labeerintu to je i jedna velika disfunkcionalna porodica. Mi se i privatno družimo pa nam je i to improvizovanje postalo jednostavnije jer se poznajemo. Poenta je u tome da na licu mesta pravimo predstavu i ta predstava je svaki put drugačija. Sastoji se od našeg improvizovanja ali i od pomoći publike. Publika je tu da bude u interakciji sa nama i da nam zadaje zadatke, Petar Sčepihin je naš moderator i on drži kostur cele predstave na osnovu zadatih tema koje sam smisli, a nikada nam unapred ne kaže koje ćemo teme imati da to veče izvedemo” istakla je Jelena Stanković.
“Scena u trenu” sastoji se od 15 različitih igara koje uz pomoć moderatora i publike glumci improvizuju. Moderator Petar objasnio nam je kakve su to igrice i dao primer jedne od igara koju možete videti u njihovom nastupu.
“Uglavnom su igre interaktivne, gledam da u određenim igrama tražim zadatke, situacije ili zanimanje od publike, baš iz razloga da oni vide da se sve to radi na licu mesta i da ništa nije pripremljeno. Svaka igra ima određena pravila. Primer jedne od igara je “Azbuka” u kojoj je dvoje glumaca na sceni, od publike se traži da odredi ko su ta dva glumca i gde se nalaze kao i u kakvom su odnosu. Jedan od glumaca kreće rečenicu na primer od slova B, a drugi glumac mora da odgovori rečenicom koja počinje na slovo V i tako dok ne izvrte celu azbuku u krug, dosta je zahtevno i traži dosta koncentracije. To je jedan od primera kako mi to uključimo publiku, ali i sam misaoni proces improvizatora“, Petar Ščepihin, moderator “Scene u Trenu”.
Objašnjavaju i da je njihova publika podeljena što se tiče izbora scene, neki više vole pozorište, iako ih je dosta manje, većini odgovara upravo ova relaksirana atmosfera u Labeerintu dok gledaju trenutak stvaranja predstave ili određene scene.
Ja kao moderator za sve ove godine stvarno mislim da u tome leži najveća komedija i da je u tome najveća čar kad publika i mi zajedno sa njima gledamo kako se glumci na sceni trude i bore. Trenutno nam je Labeerint matična kuća ali smo otvoreni za sve nove predloge i saradnje. Imamo neke naše specijale, sada već tradicionalno za kraj sezone nastupamo na velikoj sceni pozorišta lutaka”, kaže Petar.
