Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u nedelju, 27. oktobra u tri časa ujutru. U noći između subote i nedelje treba vratiti časovnike jedan sat unazad. Vreme u tri časa u nedelju, 27. oktobra računa se kao dva časa, u skladu sa Zakonom o računanju vremena.
Praksa je da se svakog poslednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena, a ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Srbiji.
Ideja o uvođenju promene vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži sunce izlazi pre 5 a zalazi posle 21 sat.
Evropski parlament je 4. marta 2019. godine izglasao da se ukida pomeranje sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.
Teže podnosimo prelazak na letnje računanje vremena nego “zimski režim”
Prelazak na letnje računanje vremena organizam podnosi znatno teže nego kada u oktobru prelazimo na “zimski režim”, pokazuju poslednja istraživanja.
Promena vremena u martu smeta bioritmu i može dovesti do problema sa spavanjem i koncentracijom, ali nivoom šećera u krvi kod ljudi s dijabetesom.
Zato je Rusija još 2011. godine odlučila da odustane od ovog principa, s obrazloženjem da je štetno po zdravlje.
Od evropskih zemalja satovi se ne pomeraju i na Islandu, u Bjelorusiji i Turskoj, a Evropski parlament u februaru je predložio da i u zemljama EU bude ukinuto letnje i zimsko računanje vremena.
Zahtev za ukidanje pomeranja kazaljki dva puta godišnje pokrenut je na zahtev Finaca zbog sve više dokaza o negativnim posledicama, a konačnu odluku treba donijeti Evropska komisija.
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.
Kako je počelo
Na ideju o pomeranju sata došao je i Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda koji je 1895. Kraljevskom društvu u Velingtonu predočio svoj rad o potrebi prelaženja na letnje vreme kada bi se kazaljke na satu pomerile za dva sata. Ali ništa nije bilo od ovog predloga. Promenu vremena je zagovarao deset godina kasnije i britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. Ovaj preduzimljivi Britanac je vodio obimnu kampanju za uvođenje britanskog letnjeg vremena rukovodeći se time što u letnjim mesecima obdanica počinje ranije. Valjda u stilu poslovice, ko rano rani, dve sreće grabi. I Vinston Čerčil je izgleda bio za ovu ideju. Ali Vilet je umro u epidemiji gripa pa nije dočekao promenu.
Zapravo sve je počelo 30. aprila 1916. godine u Nemačkoj kada je sat pomeren za jedan sat unapred kako bi se štedelo na veštačkom osvetljenju. Uradile su to još neke zemlje, pa su posle par godina prestale sa promenom da bi opet posle nekog vremena pomerale kazaljke na satu.
U SAD je učinjeno nešto slično. Prvo je promena usledila u vreme predsednika Vudro Vilsona 1918. godine ali je posle par meseci ukinuta ali ne u svim gradovima. A onda je predsednik Frenklin D. Ruzvelt vratio letnje računanje vremena u SAD 1942. godine.
Očito, ovo sa pomeranjem kazaljki nije baš išlo glatko i često je bilo promišljanja, uvođenja, ukidanja, pa ponovo uvođenja. Tako je i danas, biće računanja letnjeg i zimskog vremena, neće biti. Očito se tu kriju neka zanimljiva dešavanja. Ideja je da se bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost tokom mračne večeri a da jutra imaju manje svetla.
Poenta je bila na štednji svega i svačega. Međutim, ekonomske računice su jedno a svakodnevni život ljudi ide svojim tokovima. Pa su se recimo roditelji bunili da su jutra suviše mračna i da to nikako nije pogodno za zdravlje dece koja idu u školu po mraku.
Bilo je zaista i skoro komičnih situacija koje ljudima ni malo nisu bile smešne i prilično su im otežavale život. Putnici na jednoj od liniji od pedesetak kilometara u Zapadnoj Virdžiniji sedam puta su pomerali kazaljke na satovima kako bi se prilagodile različitim vremenima kroz predele kojim su prlazili.
Na ovim prostorima, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pomeranje časovnika desilo se prvi put 27. marta 1983. godine.
Praksa je danas veoma različita širom naše planete.
U Evropskoj uniji se smatralo da bi promena doprinela uštedama troškova jer bi se manje koristilo veštačko svetlo. Uštede su u praksi bile neznatne, pokazala su istraživanja jer se električna energija trošila u povećanom obimu na klimatizaciju.
Uostalom, uslovi nisu isti u svim zemljama. Tako su recimo Finci tražili ukidanje letnjeg računanja vremena. Upoređujući podatke vidi se da recimo u Finskoj u junu ima 18,5 sati dnevne svetlosti, u decembru tek 5,5 sati. Ako pogledamo Grčku vidimo da tamo preko leta dan traje 14,5 sati a zimi 9,3. I kako to uskladiti jednoobrazno ako se zna da u EU ima tri vremenske zone. Kada bi svi prihvatili letnje računanje vremena sunce bi recimo u Španiji na atlantskoj obali u decembru izašlo oko 10 sati.
Zato je potrebno sagledati sopstvene potrebe i odlučivati šta je najbolje za građane svake države.
Letnje i zimsko računanje vremena uvedeno je u 110 država. Ne koristi se recimo u Rusiji, Kini, Japanu i u još u 79 zemalja.
Pokazalo se da pomeranjem časovnika u letnjim danima pogoduje trgovačkim lanicma, ugostiteljskim objektima, turističkim organizacijama jer ostvaruju veći prihod. Istovremeno se pokazalo i da se tokom letnjih dana troši više energije zbog rada klime pa se postavlja pitanje koliko je ono opravdano.
Evo i primera za ovu konstataciju. U vreme olimpijskih igara u Australiji 2000. godine pojedini delovi Australije uvele su letnje računanje vremena. Prema jednom istraživanju pokazalo se da je ukupna potrošnja energije bila veća nego pre uvođenja letnjeg računanja vremena.
Promena vremena takođe utiče i na fizičko i mentalno zdravlje ljudi i to uglavnom na negativan način. Pošto se preko leta ustaje ranije sat vremena kraće spavanje dovodi od stresa, anksioznosti, poremećaja sna, veći broj srčanih udara, kardivaskulanih problema.
Prema istraživanju u Evropskoj uniji ističe se da je efekat na bioritam ljudi mnogo ozbiljiniji nego što se pretpostavljalo.
Jedno istraživanje u SAD pokazalo je da je opao nivo produktivnosti jer su ljudi ustajali ranije i nisu bili spremni za posao.
Istraživanja u Nemačkoj pokazalo se da 76% ljudi želi ukidanje pomeranja sata jer se pokazalo da imaju telesne i psihičke probleme.
U Srbiji nisu rađena slična ispitivanja ali u razgovoru sa ljudima konstatuje se da su mnogi za ukidanje prakse pomeranja časovnika. Šta će biti sledeće godine ne zna jer nadležni za sada o tome ništa ne govore.
