Letnje računanje vremena počinje 28. marta, kada časovnike treba pomeriti za jedan sat unapred.
Tako će se, pomeranjem za jedan čas unapred, vreme u 2 sata računati kao 3 sata.
Svakog poslednjeg vikenda u martu se pomera sat i prelazi na letnje računanje vremena, da bi se potom poslednjeg vikenda oktobra vratilo na zimsko računanje.
Da li bi pomeranje sata trebalo da ode u istoriju?
Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da prouči efekte prelaska na letnje odnosno zimsko računanje vremena.
Inicijativa za to stigla je od brojnih naučnika koji su potvrdili da se ova praksa negativno odražava na zdravlje ljudi i životinja.
Stručnjaci su dokazali da 20 odsto populacije pati od zdravstvenih problema zbog pomeranja sata.
Prema izveštaju Ruske akademije nauka, prelazak sa zinskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, a učestalost samoubistava za 66 odsto
Tako je u Rusiji nedavno ukinuto pomeranje časovnika, dok je Turska od prošle godine uvela stalno letnje računanje vremena.
Kada je prvi put pomeren sat?
Inače, prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope sa ciljem uštede električne energije i većeg korišćenja dnevnog svetla.
Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu, iz istog razloga, prihvatile su cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim sveta letnje računanje vremena ppoznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.
Zbog čega se pomera sat?
Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, završava se poslednje sedmice oktobra, a cilj pomeranja vremena je uglavnom ušteda električne energije.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
