U nedelju 26. marta kazaljke na satovima treba pomeriti jedan sat unapred, tako da se vreme u 2 sata računa kao 3 sata.
Teže podnosimo prelazak na letnje računanje vremena nego “zimski režim”
Prelazak na letnje računanje organizam podnosi znatno teže nego kada u oktobru prelazimo na “zimski režim”, pokazuju poslednja istraživanja.
Promena vremena u martu smeta bioritmu i može dovesti do problema sa spavanjem i koncentracijom, ali nivoom šećera u krvi kod ljudi s dijabetesom.
Prema izveštaju svetskih lekara, prelazak sa zimskog na letnje računanje povećava broj srčanih udara za 50 posto, učestalost samoubistava za 66 procenata, a broj poziva hitnoj pomoći se znatno uvećava.
Zato je Rusija još 2011. godine odlučila da odustane od ovog principa, s obrazloženjem da je štetno po zdravlje.
Od evropskih zemalja satovi se ne pomeraju i na Islandu, u Bjelorusiji i Turskoj, a Evropski parlament u februaru je predložio da i u zemljama EU bude ukinuto letnje i zimsko računanje vremena.
Zahtev za ukidanje pomeranja kazaljki dva puta godišnje pokrenut je na zahtev Finaca zbog sve više dokaza o negativnim posledicama, a konačnu odluku treba donijeti Evropska komisija.
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.
U Srbiji letnje računanje vremena uvedeno je od 27. marta 1983. godine
