Nišville jazz festival saopštio je da je nezadovoljan rezultatima konkursa Ministarstva kulture i informisanja za savremeno stvaralaštvo po kojima je niškom festivalu dodeljeno tri miliona dinara.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević naglašava da se budžet za muzičko stvaralaštvo značajno uvećao ove godine (72,2 miliona), ali da se to nije odrazilo na podršku jednom od deset najboljih evropskih festivala tako da je ona manja nego 2011. godine kada je Nišville od Ministarstva kulture dobio četiri miliona dinara.
“Nišvil je izjednačen sa Pančevačkim i Beogradskim džez festivalom podrškom u iznosu od tri miliona, a zaostaje za BEMUS-om koji je dobio pet miliona”, kaže Blagojević i dodaje da je ove godine naročito izražen disparitet između najznačajnijih muzičkih i filmskih manifestacija.
“Kustendorf je dobio 13, a Palić i Fest po 9 miliona dinara što govori da resorno ministarstvo učestvuje u finansiranju Nišvila procentualno manje od 5 odsto od ukupnog potrebnog budžeta koji je 63,5 miliona, a kod dobrog broja drugih manifestacija sa više od 50 posto”, objašnjava Blagojević.
Direktor Nišvila ističe da festival nije adekvatno sagledan jer “sa svim svojim segmentima trajaće 10 dana na 20 scena sa 250 programa i 1.000 izvođača”.
“Ni ocena londonskog Gardijana nije bila dovoljna da nešto što dolazi van Beograda bude adekvatno sagledano, jer je ponovo polovina ukupnih sredstava dodeljena prestoničkim muzičkim projektima”, ocenjuje Blagojević.
Ohrabruje to što je Komisija za film podržala “Nišville movie summit” sa 200.000 dinara, a Komisija za kulturne delatnosti nacionalih manjina program “Prijatelji Šabanu” sa 120.000 dinara, kaže direktor Nišvila.
Iako je Nišvilu sugerisano da pošalje više projekata nije prošao projekat “Besplatne radionice za mlade muzičare” u okviru kojeg su predavači najveće zvezde Nišvila, kao ni pionirski projekat “Nišville Showcase” koji je koncipiran tako da se srpski jazz muzičari direktno predstavljaju direktorima festivala i promoterima iz inostranstva.
“Komisija je u obrazloženju odbijanja napisala da je promocija domaćeg džez stvaralaštva i izvođaštva inostranim promoterima već zastupljena kao deo programa festivala, te da ne može biti podržana kao zaseban projekat”, kaže Blagojević naglasivši da nadležna komisija nije upoznata sa činjenicom da organizatori takvih manifestacija u Evropi privlače promotere tako što im plate avio karte i obezbede boravak, što nije nešto što je već budžetirano za organizaciju samog festivala.
