U poslednjih desetak godina, svakodnevnica bez mobilnih telefona je postala gotovo nezamisliva. Sa pojavom društvenih mreža, spontano je nastala i potreba ljudi da podele različite informacije iz svog života.
Te informacije najčešće delimo u vidu fotografija. Fotografija može biti lepa uspomena i umetnički izraz pojedinca, ali problemi nastaju kada se granica pređe, te zato sve češće svedočimo neprimerenim fotografijama nastalim u javnim ustanovama ili prilikom obilazaka kulturno-istorijskih spomenika.
Neke od takvih fotografija su nastale u logoru na Crvenom Krstu.
Kustos Narodnog muzeja u Nišu, Nebojša Ozimić rekao je da je fotografisanje prihvatljivo kada je svrsishodno i dokle god nije nedostojno.
,,Na kuli se zauzimaju poze kao da taj ko se fotografiše drži lobanju. U logoru se događalo vrlo često da srednjoškolska omladina želi da se fotografiše u samicama kao da je zatvorena, u pozi zatvorenika. Nakon toga smo doneli odluku i zatvorili samice”, kaže Ozimić.
Pre nekoliko godina se dogodilo i to da su trojica momaka iz postavke u logoru uzeli mitraljez i fotografisali se sa njim. Njima je posle tog incidenta pristup logoru na Crvenom Krstu zabranjen.
Kako su akteri ovih situacija najčešće mladi, želeli smo da saznamo da li oni svesno ili nesvesno krše pravila lepog ponašanja prilikom obilazaka kulturno-istorijskih spomenika.
Nebojša Ozimić je napravio paralelu između vremena kada je on prvi put posetio logor i današnje omladine. Rekao je da pripada generaciji koja je na ovakva mesta dolazila pripremljena i sa strahopoštovanjem. On smatra da današnja omladina nema takav doživljaj, već je njihov lični doživljaj ovakvih mesta zasnovan na informacijama koje su lako dostupne na internetu.
Svest o kulturno-istorijskim spomenicima
Psihološkinja Tea Svilar smatra da se većina mladih neprimereno ophodi prema kulturno-istorijskim spomenicima, ali da je to nesvesno, verovatno iz razloga što još uvek nemaju izgrađenu svest o važnosti istih.
“Mladi sve sagledavaju kroz prizmu sadašnje nauke i tehnologije. Ne shvataju da su mnogi položili žrtvu dajući život za svoju zemlju i na neki način uticali na njihov današnji život i postojanje. Sve greške u vezi sa ponašanjem proizilaze iz toga što su mladi nedovoljno informisani i nesvesni važnosti kulturno-istorijskih spomenika”, kaže ona.
Kada je reč o fotografisanju na ovakvim mestima, ona smatra da mladima nije važan dublji značaj napravljene fotografije koliko navika da se ona mora napraviti gotovo uvek i svuda. Pored toga, navodi i da kažnjavanje ovakvih postupaka nije rešenje, štaviše kod mnogih može izazvati suprotan efekat koji vodi u još veći bunt.
“Mladima treba ukazivati na greške, potrebno je i da se više informišu, ali na način koji je njima zanimljiv. Ima dosta mladih ljudi koje zanima istorija i kultura i koji se ponašaju u skladu sa društvenim normama”. Govoreći o mladima koje zanima istorija, apelovala je na njih da ostalim vršnjacima predoče eventualne greške u ponašanju i približe im istoriju.
Najbitnije je učiti iz grešaka, pa čak i iz sopstvenih.
U današnje vreme, kada je tehnologija našla svoje mesto u skoro svakom segmentu života, važno je iskoristiti njene prednosti na pravi način. Kada svemu što radimo pronađemo svrhu, lako ćemo napraviti razliku između kulture i nekulture, iako je ta razlika nekada mala.
Za naissus.info Lana Stanisavljević
