Najstarije zanatske radnje u Srbiji i kako odolevaju vremenu

zlatara-prstenje

Novo vreme i razvoj tehnologije su osim mnogih dobrobiti doneli i izumiranje starih zanata. Ljudi su nekada kupovali ručno pravljenu garderobu i nakit, a danas se radije okreću ponudi velikih tržnih centara.

Upravo zbog ovoga sve manji broj ljudi odlučuje da se bavi ovim poslom, pa novih zanatija gotovo i nema, a oni stariji nemaju kome da prepuste posao. Ipak, nekoliko zanata i zanatskih radnji i dalje opstaju, i ne gube bitku sa vremenom i novim tehnologijama.

Kapadžije

Kape i šeširi nekada su bili deo svakodnevnog oblačenja, pa su ljudi koji su se bavili proizvodnjom istih imali i te kako posla. Do današnjeg dana opstao je mali broj ovih lokala, a smešteni su uglavnom u Balkanskoj ulici.

“Kape Boško” je naziv zanatske radnje koja je osnovana pre više od 50 godina. Boško je ime čoveka koji je osnovao ovu radnju, a danas je briga o njoj prepuštena njegovoj ćerki Nataši, koja zajedno sa majkom i sestrom i dalje šije na očevoj mašini.

Ova radnja nema nikakvu reklamu, i opstaje zahvaljujući redovnim i vernim mušterijama i njihovim preporukama. Pored ove radnje, u Balkanskoj ulici nalaze se i “Vesna šeširi” i “Kapa Rade”, iza kojih takođe stoje izvrsne zanatlije.

Zlatari

Kada su u pitanju zlatare Beograd, ali i Srbija generalno mogu i dalje da se pohvali velikim brojem istih. U našoj zemlji ima više od 2000 registrovanih zlatarskih radnji, od kojih neke imaju veoma dugu tradiciju, dok su neke moderne zlatare otvorene poslednjih godina.

Kada je u pitanju ova vrsta zanata, zlatari su u nešto većoj prednosti u odnosu na ostale zanatlije zbog činjenice da zlato ne izlazi iz mode. Ukoliko prate nove trendove i odgovaraju na potrebe kupaca, ove radnje imaju solidne šanse za opstanak, ali i napredak.

Njihova prednost leži u činjenici što njihov proizvod – zlato, igra veoma značajnu ulogu u životima mnogih ljudi. Nakitom se obeležavaju veridbe, venčanja, daruju deca i drage osobe. Najveću tražnju ima prstenje koje je simbol bitnih životnih događaja.

Krznari

U prošlosti nije bilo veštačkih materijala za pravljenje odeće, već su se koristili prirodna koža i krzno. Bunda je nekada bila simbol raskoša i bogatstva, pa su ih nosile uglavnom otmene dame. Ništa nije grejalo kao bunda i šubara.

Danas postoje mnoge alternative kao što su veštačka koža i krzno. To je, u kombinaciji sa sve glasnijim zagovornicima prava životinja dovelo do toga da krznari imaju sve manje posla.

I ove zanatlije uz praćenje trendova i mode imaju priliku da opstanu na tržištu. Dobar primer je “Krznar Đole”, porodična radnja koja opstaje skoro pedesetak godina na tržištu. Pored izrade, popravke i prepravke bave se i farbanjem odevnih premeta od kože i krzna.

ratlukBombondžije

Bombodžinica “Bosiljčić” koja se nalazi na adresi Gavrila Principa 14 je nažalost jedina radnja ovog tipa u Beogradu. Pre početka II Svetskog rata u glavnom gradu Srbije je postojalo čak 120 sličnih prodavnica. Najveće svetske kompanije su vremenom preuzele primat u proizvodnji prehrambenih proizvoda ove vrste, kada su male zanatske radnje, često nastale u okivru jedne porodice, izgubile bitku.

Ovaj objekat osnovan je 1936. godine i zadržao je svoj autentičan izgled. U staklenom izlogu koji je okružen starom građevinom može se videti ponuda slatkiša, koja je nekada podrazumevala uglavnom bombone, dok je danas ratluk glavni artikal.

Ova bombodžinica ima stalne mušterije iz svih delova grada, a često je posećuju i ljudi iz inostranstva koji dolaze u Beograd. Iako je nekada bilo mnogo bolje, Bosiljčići kažu da i danas pristojno žive od svog rada.

Ovo je mesto za sve sladokusce, gde možete probati svež ratulk najrazličitijeg ukusa, svilene bombone ili mlečne karamele. Slatkiši su bez konzervansa i hemijskih jedinjenja.

kisobran-ulicaKišobrandžije

Još jedan zanat koji je spao na jedan lokal jeste umeće izrade i popravke kišobrana. Baka Ljubinka Bošković je poslednji kišobrandžija u Beogradu i njena zanatska radnja smeštena je u Višnjićevoj ulici.

Ova prodavnica je otvorena sedamdesetih godina prošlog veka, a kod Ljubinke koju nazivaju i “doktorom za kišobrane” dolaze i ljudi iz Berlina i Londona, koji su oduševljeni ovim unikatnim zanatom. Ovo je ujedno i jedina zanatska radnja u Evropi koja se bavi popravkom kišobrana.

Vlasnica ove radnje kako i sama kaže ne može da preživi od ovog posla, već ga radi iz čiste ljubavi. Ukoliko ste u prolazu, vrlo rado će “pregledati” vaš kišobran.

Stari zanati su nešto čime bi trebalo da se ponosimo i trudimo se da ih održimo u životu. Ukoliko nemate običaj da to radite, posetite neku od starih zanatskih radnji, možda njihovi proizvodi privuku vašu pažnju, i doprinesete njihovom opstanku.

Exe-Net