Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja. Ovaj praznik poznat je kao letnji Sveti Nikola.
Letnji Sveti Nikola se obeležava u znak sećanja na dan kada su svetiteljeve mošti 1087. godine prenete iz grada Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji. Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra u znak sećanja na dan njegove smrti.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte.
Današnji praznik, iako kalendarski nije leto, naziva se letnjim zbog najčešće lepog vremena 22. maja. Mnoge porodice danas obeležavaju malu slavu ili preslavu.
Prema predanju, smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.
Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. “Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.”
Sveti Nikola
Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području današnje Male Azije.
Njegovi roditelji su bili bogati i znameniti. Njegovi roditelji, Teofan i Nona bili su visokorodni i činili su mnoge milostinje prema siromašnima.
Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru “Novi Sion” i još za života narod ga je prozvao Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen.
Posle smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Potom, Sveti Nikola biva izabran za arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji. Poučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, obilazio gradove i sela.
Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i najčešća je srpska slava.
